Izvor: Politika, 18.Avg.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepotizam za desetku
O desetkama koje se „i šakom i kapom” poklanjaju deci lekara na Medicinskom fakultetu u Beogradu – javnoj tajni o kojoj se godinama priča, iznenada je odlučio da progovori kardiohirurg, profesor Hirurgije na Medicinskom fakultetu i direktor Kliničkog centra Srbije dr Miljko Ristić.
Ovaj hirurg se iskreno požalio na to što ga, iz meseca u mesec, sve više i više kolega i poznanika zove i interveniše da na ispitu daje desetku njihovoj deci, bez obzira na to da li su je i zaslužili. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ali, direktor KCS-a je video da je vrag odneo šalu kada je bio u prilici da ovim mladim lekarima poveri pacijente. Kaže, u indeksu imaju sve desetke, a beže od teških pacijenata, ne udubljuju se u slučaj, ne potpisuju izveštaje, rade površno… Poplava desetki pokrenula je još jedan problem: dovela je do loših međuljudskih odnosa u bolnicama i do negativne selekcije: lekar zahvaljujući tom isforsiranom visokom proseku na studijama brže dobija specijalizaciju, bude izabran za asistenta na fakultetu, pa za šefa odseka, načelnika odeljenja... Niko ne može da ga pomeri sa tog mesta, jer uvek „maše” svojim visokim prosekom.
„Umisle da je to zaista njihov zasluženi prosek, zbog kojeg glume kvalitet”, poručio je dr Ristić, poznat po tome što je spreman da otvoreno priča o tabu temama.
Lekari sa prosečnim ocenama na studijama tvrde da iako često medicinu znaju više od „odličnih” studenata sa skoro svim desetkama, pored njih nemaju ni teorijske šanse da u skorije vreme dobiju posao u Srbiji, pa pakuju kofere i odlaze u inostranstvo. Taman kad misle da je na njih stigao red da budu primljeni u neku kliniku, stiže novi, mlađani član „doktorskog klana” sa svim desetkama, koji ih istisne, upravo zahvaljujući toj famoznoj prosečnoj oceni. Na nekim klinikama, čast izuzecima, već je stvoren ne generacijski jaz, provalija u kvalitetu znanja između starih i mladih lekara. Naravno da danas ima vanserijskih studenata, pa i na medicinskim fakultetima, koji zaslužuju deset. U mojoj generaciji samo je jedna studentkinja imala prosek 10.00. Danas je profesor na beogradskom univerzitetu, a svaku ocenu je zaslužila.
Da se sumnje otklone i uvrežena praksa promeni, mnogi predlažu da se na medicinskim fakultetima uvedu pismeni testovi kao način polaganja ispita. Naravno, imajući u vidu iskustva oko provaljivanja testova, čak i za „malu” maturu, postavlja se pitanje ko bi sastavljao i čuvao te testove. U SAD se studenti ispituju upitnicima sa 300 pitanja, koji se rade po šest sati, rezultate izračunava kompjuter, a ne profesor kome je prethodno neko telefonirao da je „njegov mali” ili „mala” to polagali pod šifrom broj taj i taj. Sumnjivim desetkama nećemo stići do bolje Srbije. O kvalitetnijem lečenju da i ne govorimo.
Olivera Popović
objavljeno: 19.08.2014.
