Izvor: RTS, 06.Apr.2010, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepopularno životno osiguranje
Iako je u razvijenim zemljama životno osiguranje nešto što se podrazumeva, u Srbiji osigurano samo dva odsto građana. Osiguravajuće kuće predložile državi zakonske izmene za podsticaj životnog osiguranja.
U Srbiji je životno osigurano tek dva odsto stanovništva. Sa 10 evra po stanovniku, izdvojenih za životno osiguranje, Srbija je na začelju i među zemljama okruženja.
U protekloj godini, 12 osiguravajućih kuća predložilo je državi zakonske izmene >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje bi, uz poreske olakšice i dugoročne obveznice, podstakle razvoj životnog osiguranja.
Osigurana suma koja se dobija zavisi od uplate, ali i od toga koliko klijent rizično živi, kakvog je zdravstvenog stanja i koje je životne dobi. Tako, u proceni rizičnog načina života, klijenta ne treba da iznenadi ako mu agenti iz osiguranja postave pitanje da li leti jedrilicom i slično.
Narodna banka je, početkom godine, obavezala osiguravajuće kuće da primenjuju nove statističke tablice smrtnosti i povećaju novčane rezerve.
Kristofer Cetl iz "Grave osiguranja" kaže da je to osiguranje već uskladilo sve potrebne parametre.
"Mi smo već unapred anticipirali te parametre i zbog toga možemo da idemo sa povoljnijom cenom od onog što se nudi u ovom trenutku", rekao je Kristof Cetl iz "Grave osiguranja".
Na primer, po novoj kombinovanoj polisi klasičnog životnog i osiguranja od devet teških bolesti, žena koja u 45-oj godini odluči da u narednih 20 godina uplaćuje po 250 evra godišnje, ima sigurnih 4 615 evra.
Novac će dobiti ako oboli od navedenih bolesti, ali on se isplaćuje i u slučaju smrti zbog drugog uzroka. Ukoliko je nesrećan slučaj isplaćuje se trostruki iznos.
Uz osiguranu sumu kompanije klijentima daju i dodatni novac na osiguranu sumu, mada to nije garantovano. Međutim, najčešće se posle, recimo, 20 godina uplaćivanja osiguranja doda još oko 40 odsto iznosa.
Ima kompanija koje su baš u kriznoj godini, rekordnu dobit pripisale osiguranicima. Izazov je bio i rešiti problem onih koji više nisu mogli da poštuju ugovorenu dinamiku uplata životnog osiguranja.
"Jedna od mera kojom smo se koristili je avansna isplata osigurane sume, onaj deo koji je moguć za premošćavanje tih finansijskih problema, a ugovor ostaje i dalje aktivan", rekao je Dragan Filipović iz Viner štediše osiguranja.
Po broju prodatih životnih polisa kod nas prednjače tri osiguravajuće kuće "Delta đenerali" sa 26,2 odsto udela, "Viner štediše" sa 25,2 odsto i "Grave osiguranje" sa 21,2 odsto. Zajedno, drže čak 73 odsto tržišta.
Osim pada kupovne moći građana, poslovanje osiguranja sputava i to što osiguravajuće kuće nemaju dovoljno prostora za ulaganje prikupljenog novaca.
"Osiguravajuće kuće nude državi da izda obveznice na najmanje 20 godina. Takve hartije od vrednosti su idealne za finansiranje infrastrukturnih projekata. Dakle, država ima da rekapitulira interes da stotine građana osim male državne penzije imaju i dodatne prihode", rekao je Nebojša Divljan, iz "Delta đenerali" osiguranja.
Osiguranja procenjuju da bi kupovinom novih državnih obveznica mogla da plasiraju milijardu evra u infrastrukturu.
S druge strane, građane bi na kupovinu polisa životnog osiguranja trebalo bi da podstaknu poreske olakšice o kojima osiguravači sa nadležnima još pregovaraju.
