Izvor: Blic, 11.Sep.2009, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nepomirljive struje u SPC

Patrijarh Pavle se dobro oseća. Svaki dan odlaze kod njega sveštenici i pričešćuje se - kažu za „Blic" u beogradskoj Patrijaršiji. Poglavar SPC slavi samo imendan i krsnu slavu, međutim, danas će na Vojnomedicinskoj akademiji, gde boravi već dve godine, ipak biti svečanije. Patrijarhu je rođendan, puni 95 godina. Tako je i najstariji poglavar u pravoslavlju, a samo mesec dana od njega mlađi je bugarski patrijarh Maksim. Pitanje izbora novog poglavara SPC je ono na koje vladike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dalje daju različite odgovore.

Svetu arhijerejsku liturgiju u paraklisu Svetog Luke simferopoljskog i krimskog na VMA, gde je patrijarh Pavle na leèenju od 13. novembra 2007. godine, služiæe mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Patrijarh Pavle je 44. poglavar SPC, a na tronu je 19 godina. Krajem oktobra 2008. patrijarh Pavle je uputio pismo Saboru u kome umoljava arhijereje SPC da mu na predstojeæem zasedanju zbog zdravstvenog stanja i nemoæi odobre povlaèenje sa trona. Međutim, na novembarskom redovnom zasedanju nije izabran novi patrijarh, odnosno deo arhijereja čiji su glasovi bili potrebni kako bi Sabor prerastao u izborni nije ispoštovao molbu Njegove svetosti. Na ovogodišnjem majskom zasedanju iznova je pokrenuto pitanje izbora, ali se sve završilo umoljavanjem patrijarha da ostane poglavar.

Iako je patrijarh prvi među jednakima, praktično to baš i nije tako. Mnoge bitne odluke za život SPC ne mogu biti donete bez poglavara. Da se Crkva izvuče iz pat pozicije pokušalo se sa jačim Sinodom koji je izabran na ovogodišnjem majskom zasedanju i izabrana je crkvena vlada u kojoj su članovi veoma obrazovane i preduzimljive vladike. Međutim, dobri poznavaoci Ustava SPC kažu da je to samo pokušaj da se vakuum bez patrijarha kako-tako premosti. Otuda je izbor novog poglavara uvek otvorena tema.

Među vladikama postoje razlike u mišljenju. Počev od toga da li patrijarh treba da leži na VMA ili da bude u manastiru gde bi takođe imao negu, što pojedine vladike smatraju prirodnijom sredinom, pa do izbora novog poglavara za života patrijarha Pavla. Međutim, razlika nije u stavu da li birati novog patrijarha ili ne jer većina smatra da treba, već u razlogu zašto bi se to činilo. I tu se dolazi do osnovne podele među episkopima.

Jedna grupa vladika želi novog patrijarha jer nastoji da se u Crkvi zavede red i nemaju svog kandidata na kome insistiraju. Oni su jednostavno za izbor. Među tim vladikama je deo iz Srbije poput braničevskog Ignjatija, episkopi sa prostora bivše države poput dalmatinskog Fotija, zahumsko-hercegovačkog Grigorija, gornjokarlovačkog Gerasima i deo vladika iz dijaspore. S druge strane su one vladike koje su okupljene oko zvorničko-tuzlanskog Vasilija. Ovaj episkop, praktično, kako tvrde dobri poznavaoci prilika u SPC, i upravlja Crkvom jer na većini važnih pozicija ima „svoje ljude". Međutim, ova grupa vladika među kojima je i mileševski Filaret glasala bi za izbor kada bi bili sigurni da bi njihov kandidat prošao, a to je neko iz takozvanog kruga „bosanaca", što može biti stvar dogovora ukoliko se izbor patrijarha vrati na način kakav je nekada bio, a to je glasanje.

Međutim, mnogo jasnije razlike u stavovima vladika su kada je reč o bogosluženju. Deo vladika, poput banatskog Nikanora, smatraju da oni jedini znaju kako se služi liturgija, da su jedini ispravni i imaju svoje sledbenike među civilima koji upadaju na liturgije u drugim eparhijama sa transparentima i ometaju ih. Ta grupa vladika smatra da služi nekakvim starim načinom od vremena, kako kažu, Svetog Save. Sa druge strane su vladike koje najjednostavnije shvataju da je liturgija živa i da se kroz vekove menjala.

Neke vladike su naklonjenije Moskvi, a neke Carigradu. Smatralo se da je Ruska crkva sklona da ostale pomesne crkve drži potčinjenima. Ostaje da se vidi kakva će biti crkvena politika novog patrijarha Kirila.

Nikolaj Balašov, sekretar za međupravoslavne odnose Odeljenja za spoljne veze Moskovskog patrijarhata, ocenjuje za „Blic" da, i pored izvesnih nesuglasica, u SPC vlada bratski duh i normalni odnosi. „Smatramo da su dešavanja u SPC njena unutrašnja stvar, ali verujemo da uprkos dugoj bolesti, patrijarh Pavle ostaje i za svoj narod, i za SPC simbol jedinstva, molitvenog duha i podvižništva", kaže Balašov. On navodi da je ruski mitropolit Ilarion proletos prisustvovao Sinodu SPC i da je stekao utisak da je u SPC stanje normalno. Protojerej tvrdi da patrijarh Kiril, na nedavnom susretu s Jelicom Kurjak, ambasadorom Srbije u Moskvi, nije pozivao SPC na jedinstvo, nego je govorio o duhu jedinstva među pravoslavnim crkvama. Patrijarh je tada podržao borbu Beograda za Kosovo pred Međunarodnim sudom pravde.

Nastavak na Blic...

Glas javnosti: Patrijarhov 95. rođendan