Izvor: Politika, 08.Sep.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepodnošljiva lakoća najava događaja
Da li pokretanjem raznih inicijativa političari testiraju javnost ili prikrivaju neuspehe
Prvo su neki mediji objavili da premijer Vučić razmišlja da ide na vanredne parlamentarne izbore, posle nekoliko dana on je izjavio da zaista razmišlja o tome, posle još nekoliko dana najavio je da će do kraja septembra reći šta je odlučio, pa još nekoliko dana kasnije da su šanse za izbore pola-pola. Biće toga još, čini se, do kraja septembra.
Slično je bilo i sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pričom o rekonstrukciji vlade, od koje se na kraju odustalo, ili s najavama Ivice Dačića, koje su trajale od izborne skupštine SPS-a u decembru prošle godine, da će uskoro izabrati uže rukovodstvo stranke, što se obistinilo tek pre tri dana.
Ovo je samo deo velikog arsenala objava, najava, nagoveštaja ili informacija o događajima koji (mogu da) predstoje na političkoj sceni, kojima nas zasipaju domaći političari i funkcioneri. Nešto od toga bude realizovano, nešto prođe po principu „tresla se gora, rodio se miš”. Ili se samo „gora zatresla” – i onda ništa.
„Možda je najjednostavnije reći da imamo ovoliko najava događaja zato što nema samih događaja. Ako ne možete da se pohvalite da ste nešto uradili, možete da pričate da ćete uraditi”, komentar je filozofa Vladimira Milutinovića, urednika portala dvogled.rs.
Dr Nebojša Vladisavljević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, ukazuje na drugačiju funkciju pokretanja raznih inicijativa – testiranje mišljenje javnosti o nekom problemu. Sačekate reakcije i na kraju odlučite ima li smisla ići u tom pravcu ili ne. U suštini, navodi on, to je razuman način odlučivanja o određenim problemima, jer zaista ne bi imalo smisla biti dosledan kada je reč o lošoj inicijativi.
„Kod nas je nešto drugo problem: pokreću se različite inicijative, onda se pokrenu velike medijske kampanje, na taj način diže se rejting vladajućoj stranci ili koaliciji, a onda se brzo zaboravljaju i pokreću druge. Znači, te inicijative se koriste isključivo u propagandne svrhe. I to je problem svih zemalja koje nemaju demokratsku tradiciju – ne postoji odgovornost za izgovorenu reč, pre svega najviših državnih funkcionera”, objašnjava on.
To, dodaje, nije moguće, ili je u znatno manjoj meri moguće u razvijenim demokratskim zemljama, recimo u zapadnoj Evropi ili Severnoj Americi, gde jaka opozicija, demokratska javnost i ozbiljni medije ne dozvoljavaju ni najvišim državnim funkcionerima da govore o novim inicijativama a da nisu odgovorili ni zašto prethodne nisu uspele. I to važi, kako za izborne kampanje, tako i za period između izbora.
Navodeći da je zanimljivo razmotriti ciljne grupe kojima se političari svojim obećanjima obraćaju, stručnjak za komunikacije Igor Avžner, urednik portala kojeodgovoran.rs, podseća da pred izbore 2000. godine nije bilo velikih obećanja, ali je napretek bilo velikih, a sada vidimo – nerealnih očekivanja. Zato je i razočaranje bilo toliko. Potom smo u raznim predizbornim kampanjama čuli kako će biti otvoreno 1.000.000 novih radnih mesta, da će se obračunati sa korupcijom, uvesti nas u EU na najbrži, najbolji, najbezbedniji način.
„Tadić i Dinkić delili su i avio-karte za EU, vozeći se tramvajem i autobusom. O 1.000 evra već su ispričane mnoge priče, a epilog je vidljiv. Nema za građane 1.000 evra, nema na političkoj sceni onoga ko je lažno obećao. Problem je, u ovom slučaju, sledeći: cifra je okrugla, lako pamtljiva i doticala je svakog. Tu sumu već su osetili u svom džepu. Kazna je usledila, jer im je neko novac ’izvukao’ iz džepa”, kaže Avžner i dodaje da se teže pamtljiva obećanja građanima obično zaborave. U neka birači čak i ne poveruju.
Sadašnji premijer, međutim, obećao je da će biti teško i sada samo ispunjava ono što je obećao, nastavlja on.Penzionerima i javnoj upravi novac iz džepa jeste izvađen, mala i srednja preduzeća nestaju, kao što su nestale i male stranke, ali je takođe obećao da će 2016. biti osetno bolje. Za nekoliko meseci, možda i ne bude „obećanje, ludom radovanje”. Ostaje da vidimo.
„Obećanja o održavanju izbora, s druge strane, upućena su političarima. Ovde je u pitanju igra neizvesnošću što se tiče datuma i izvesnošću što se tiče rezultata. Poruka je jasna: ja odlučujem kada će biti izbori, jak sam i ne plašim se, a vi, ako ne budete sa mnom, proći ćete kao Dinkić, Tadić ili Čeda... A političarima je nezamislivo da prođu tako”, ocenjuje Avžner.
S takvim gledanjem najava o vanrednim izborima slaže se i Nebojša Vladisavljević, ukazujući da je i to jedna od funkcija raznih najava. Ako je reč, recimo, o oglašavanju mogućnosti skorih vanrednih izbora ili rekonstrukcije vlade, to se koristi za „disciplinovanje” slabije stojeće opozicije (kako bi umanjila kritiku vlasti, da slučajno ne bi morala na izborima da dokazuje da li ima poverenje građana – što je legitiman pritisak na opoziciju i toga ima u svim zemljama) ili čak i sopstvenih funkcionera.
„Ali ako bi se zaista i održali izbori u situaciji gde realno nema nikakve promene u odnosu snaga u zemlji u poređenju sa vremenom kada su održani prethodni izbori – onda to jeste gubljenje vremena, skretanje pažnje sa realnih problema i neuspeha vladajuće koalicije da ih reši”, ističe Vladisavljević.
Vladimir Milutinović ocenjuje da su stalne najave jednim delom i marketinška strategija da se pažnja medija drži na stvarima koje u stvari ne postoje.
„Beograd na vodi, najavljen pre dve godine maketom koja prikazuje moguće stanje za 20 godina, možda je najspektakularnija najava, s najdužim rokom ostvarenja. Naravno, naši mediji, koji su se odvikli od postavljanja pitanja, ne primećuju razliku između najave događaja i samog događaja. Sve je dobro ako se time može popuniti naslovna strana, a ako su najave ponovljene, onda je još bolje, pošto tu ima materijala za dve–tri naslovne”, primećuje Milutinović.
Prema njegovom mišljenju, činjenica da naša javnost dopušta da bude vođena marketingom govori da je zapravo i nema. Ovde, kaže, prolazi sve.
„Za nas su, na primer, izbori fiksirani za datum, kao u SAD, misaona imenica. Zar nije bolje da stalno iščekujemo kad će izbori, a da najave izbora i licitacija datumima pune naslovne strane”, ironičan je on.
