Izvor: Politika, 01.Jul.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepismenost se oprašta
Veliki deo Srbije je već duže vreme duboko potresen time što mladi ljudi, u nedostatku posla, sve češće odlučuju da nastave školovanje do doktorata. Neko je došao do zaključka da ih sa titulom dr danas ima ,,nedopustivo mnogo”. Pritom je iznet podatak da je samo na jednom privatnom univerzitetu, u poslednjih četvrt veka o svom trošku doktoriralo 270 studenata. Sa glasovima koji poručuju da takvo ,,štancovanje” doktora nauka u Srbiji više ne treba dozvoliti, saglasni su mnogi. Među >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njima, evidentno, prednjače ,,večiti” studenti, koje je država Srbija, nažalost, uzalud školovala. Razlog za pozive da se budući doktori osujete u nameri da ostvare svoj naum, oni vide u aferi koja je ovih dana potresala Srbiju. Reč je o dva doktorata – možda sporna, a možda i ne.
Spomenutoj kategoriji ,,zabranitelja” pridružuju se oni koji svoje davno stečene diplome sa državnih fakulteta nisu uspeli da opravdaju ma kakvim vidljivim profesionalnim rezultatima, čak ni posle decenija provedenih u državnim preduzećima. Kada se ovim kategorijama nezadovoljnika (najpre sobom) doda armija onih zaista nepismenih eto, pravog ratničkog pohoda na sve koji se osmele da na nekom od privatnih univerziteta, uredno akreditovanih i time preporučenih od strane države, sopstvenim novcem nastave školovanje za najviša zvanja.
Za razliku od broja doktoranada, cifru od 1,3 miliona nepismenih, u Srbiji malo ko smatra nedopustivom. O ovoj kategoriji građana se u javnosti veoma retko govori, a kada se to i dogodi, povod je uglavnom Međunarodni dan pismenosti. Naime, prema statističkim podacima, dobijenim PISA testiranjem pre dve godine (situacija se do danas nije značajnije promenila), oko 1,3 miliona ljudi u Srbiji je potpuno ili delimično nepismeno, dok gotovo polovina stanovništva ima završenu samo osnovnu školu ili nema svih osam razreda. Od tog broja, četvrt miliona njih uopšte ne zna da piše, dok preostalih milion to delimično ume, ali ne razume pročitani tekst.
Ali, ovi podaci, izgleda, ipak nisu dovoljno alarmantni. Javnost nad njima godinama ostaje nema verujući valjda da se sramota može sakriti ako se o njoj ćuti. Umesto da se posvetimo iskorenjivanju nepismenosti, mi smo ogromnu količinu energije usmerili na progon polaznika doktorskih studija. Zašto? Zato što nepismeni nikoga ne ugrožavaju (osim prosperiteta države) i što njihov neuspeh ne podrazumeva potrebu da im se bilo šta prašta. Oprostiti uspeh je daleko delikatnije i mučnije, pa se valjda zato svojski trudimo da tu vrstu oprosta izbegnemo.
Glavni urednik ,,Srpskih nedeljnih novina”, Budimpešta
Dragan Jakovljević
objavljeno: 01.07.2014.
