Izvor: RTS, 13.Nov.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna pomoć povratnicima
Gotovo trećina povratnika, vraća se u zemlje Zapadne Evrope, jer ne uspevaju da reše egzistencijalne probleme u Srbiji. Iako je država usvojila strategiju i akcione planove za njihovu integraciju, bez finansijske pomoći, teško uspeva da im pomogne.
Koliko se tačno ljudi, u procesu readmisije, vratilo u Srbiju iz zapadnoevropskih zemalja, nema preciznih podataka. Procenjuje se da je, od 2003. godine do danas, što prinudno, što dobrovoljno, u zemlju stiglo između 25 i 28 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << hiljada ljudi.
Gotovo trećina povratnika, vraća se u zemlje zapadne Evrope, jer ne uspevaju da reše egzistencijalne probleme u Srbiji. Iako je država usvojila strategiju i akcione planove za njihovu integraciju, uprkos svim naporima, bez finansijske pomoći, teško uspeva da im pomogne.
U potrazi za poslom i boljim životom četvoročlana porodica Selimović napustila je Srbiju pre skoro 30 godina. Živeli su najpre u Hrvatskoj odakle su zbog rata 1991. godine otišli u Nemačku. Pre dve godine u procesu readmisije prisilno su vraćeni u Srbiju.
"Nama je bilo u interesu da se vratimo u Hrtvatsku. Odakle sam došao tamo hoću da se vratim. U Srbiji me čekaju crni dani. Već dve godine ništa nisam dobio. Ljudi dobijaju namirnice. Ja sam na ulici bio osam meseci. Da li sam ja čovek druge klase", zapitao se Mefail Selimović.
Tokom dve godine boravka u Srbiji, uspeli su da izvade samo lična dokumenta. Pokucali su, kažu, na mnoga vrata, ali konkretnu pomoć, ni od koga nisu dobili. Danas žive u trošnoj kući, bez stalnog zaposlenja i, kako kažu, bez nade.
Prema potpisanom sporazumu o readmisiji, države zapadne Evrope obavezale su se da pomognu integraciju povratnika. Ta pomoć je, međutim do sada stizala samo kroz pojedinačne projekte.
"Bez pomoći zemalja Evropske unije i zemalja Zapadne Evrope ne možemo sprovesti integraciju povratnika. Nemamo resurse ni sredstva", rekao je Zoran Panjković iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
On kaže da, bez obzira što postoji strategija i akcioni planovi, oni su mrtvo slovo na papiru kada ne postoje sredstava.
Upis dece u škole i pribavljanje ličnih dokumenata problemi su koji se lakše rešavaju. Naredne godine država će pred zemlje EU izaći sa konkretnim zahtevima, podacima o broju povratnika i njihovim potrebama.
Tada će, očekuju nadležni, biti moguće rešiti problem zapošljavanja i stambenog zbrinjavanja povratnika.
