Izvor: RTS, 28.Mar.2012, 17:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna bolja zaštita uzbunjivača
Agencija za borbu protiv korupcije traži bolju zaštitu uzbunjivača od šikaniranja i gubitka posla, poručila direktorka te agencije Zorana Marković prilikom predaje godišnjeg izveštaja te institucije u parlamentu.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković rekla je da ta institucija traži bolju zaštitu od šikaniranja i gubitka posla za ljude koji prijave korupciju.
Nakon predaje godišnjeg izveštaja o radu Agencije predsednici Skupštine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Slavici Đukić Dejanović, Marković je istakla da je potrebna "adekvatna zaštita uzbunjivača" kako se ne bi desilo da oni zbog prijave korupcije budu izloženi pritiscima.
"Smatramo da posle dve godine rada Agencije treba zategnuti zakon radi bolje kontrole imovine javnih funkcionera", navela je Markovićeva.
Upitana o navodnom zahtevu Evropske unije da Agencija ispita pojedine sporne privatizacije u Srbiji, Marković je ponovila da Agencija ima preventivnu ulogu i da ne može da obavlja istrage.
"Nemamo istražne nadležnosti. I da smo dobili takav zahtev ne bismo mogli da proverimo takve postupke", napomenula je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović rekla je da će izveštaj Agencije o radu za 2011. godinu proslediti Odboru za pravosuđe, ali da ne očekuje da će o njemu raspravljati sadašnji saziv parlamenta, već naredni.
"Građani u velikom broju doživljavaju korupciju kao razlog za težak život", rekla je Đukić Dejanović i ukazala da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da svaki drugi ispitanik ukazuje na problem korupcije i to pre svega "političke korupcije".
Pristup bazama podataka
U izveštaju o radu Agencije za 2011. godinu, koji je objavljen na njenom sajtu, traži se i direktan pristup bazama podataka drugih institucija, poput MUP-a i Poreske uprave radi bolje kontrole imovine javnih funkcionera.
Kako je navedeno, potrebno je izmeniti i odgovarajuće zakonske odredbe kako bi se Agenciji omogućilo da podatke od poslovnih banaka traži neposredno, a ne preko drugih organa javne vlasti, policije i tužilaštva.
U izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2011. godinu, navedeno je da je potrebno institucionalizovati njenu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Tužilaštvom kako bi se premostio nedostatak istražnih ovlašćenja Agencije.
Kao još jedan od problema u kontroli finansiranja političkih subjekata jedan od većih izazova predstavljala je neefikasnost rada prekršajnih sudova.
"Sporost u postupanju sudova u velikoj meri otežava efikasno sprovođenje zakona i uspostavljanje sistema odgovornosti za nezakonito postupanje", ukazano je u izveštaju.
Kako je navedeno, problem predstavlja i to što Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ne predviđa mogućnost postupanja po anonimnim predstavkama, zbog čega Agenciji ostaje jedino mogućnost da takve predstavke prosleđuje nadležnim organima, iako je njihov broj značajan.
"Standard, koji uspostavlja Konvencija UN protiv korupcije, u članu 13, obavezuje države članice da omoguće referentnim nacionalnim telima da postupaju i po anonimnim prijavama o slučajevima korupcije, kako bi se omogućio što veći stepen zaštite kako licu koje podnosi prijavu, tako i razotkrivanju koje je učinjeno u javnom interesu", istaknuto je u izveštaju.
Pravna zaštita uzbunjivača
Ukazano je da i dalje postoji potreba da se obezbedi delotvoran pravni režim zaštite ljudi koji prijave eventualni slučaj korupcije.
Kao još jedan problem u borbi protiv korupcije navodi se nepostojanje propisanih obaveza predlagača zakona da konsultuje Agenciju prilikom izrade novih ili izmena postojećih zakona, pa čak i ako su oni važni za oblast borbe protiv korupcije.
Kao primer je navedeno to što Ministarstvo finansija prošle godine prilikom izmena Zakona o javnim nabavkama nije u to uključilo zainteresovane strane, pa ni samu Agenciju, iako se oblast javnih nabavki u mnogim izveštajima i istraživanjima ističe kao veoma rizična.
Agencija je, kako je navedeno, u prošloj godini izrekla ukupno 67 mera javnim fukcionerima u oblasti sukoba interesa, dok je u 2010. godine bilo 17 takvih mera.
