Izvor: RTS, 23.Jan.2013, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodan zakon o poreklu imovine
Do kraja marta očekuje se Strategija za borbu protiv korupcije, najavljeno iz Ministarstva pravde. Sa okruglog stola Agencije za borbu protiv korupcije poručeno da bi borbi protiv korupcije doprinelo donošenje zakona o poreklu imovine.
Strategija za borbu protiv korupcije očekuje se do kraja marta, najavljuju iz Ministarstva pravde. Donošenje zakona o poreklu imovine doprinelo bi borbi protiv korupcije, poručeno je sa okruglog stola Agencije za borbu protiv korupcije. Njeni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << članovi zalažu se i za uvođenje ustavne odredbe koja će nezakonito bogaćenje definisati kao krivično delo koje ne zastareva.
Nije retkost da imovina i prihodi koji se prijavljuju nisu u srazmeri sa statusnim simbolima koji mogu da se vide golim okom. Iz tog razloga neophodno je doneti zakon o poreklu imovine i pooštriti kazne za one koji ne prijavljuju ili prikrivaju imovinu.
"Zakonom o poreklu imovine mi bismo istražili to što se zove pobočna korupcija, to prebacivanje, ako je neki srodnik postao bogat, a obavlja posao gde nisu velika primanja. Zakonom se ispita i oduzme se, i to bi uticalo na nekog funkcionera koji vidi da se to oduzima da ne čini nezakonitosti i da tu imovinu prijavi", objašnjava član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić.
Sudija Vrhovnog kasacionog suda Biljana Sinanović, međutim, smatra da bi retroaktivno uvođenje odredbe po kojoj nezakonito bogaćenje ne može da zastari ugrozilo pravnu sigurnost građana, jer se u trenutku izvršenja krivičnog dela mora znati kolika je kazna za to delo. Ona smatra da je problem loša primena postojećih zakona.
Novinare je zanimalo kako poreznici primenjuju unakrsnu proveru imovine, odnosno, koliko je ljudi krivično odgovaralo zbog toga što im se prihodi i imovina nisu poklapali.
"Mi nismo imali elemente krivičnog dela. Da bismo podneli neku prijavu, mi moramo da imamo sumnju da je izvršeno krivično delo poreske utaje u tim situacijama. S obzirom na to da dobar deo tih predmeta nije okončan, mi nismo imali elemente za podnošenje krivičnih prijava", ističe Boris Batarilo iz Poreske policije.
U Ministarstvu pravde veruju da bi i samo donošenje zakona o poreklu imovine delovalo preventivno.
"Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću sada smo proširili mogućnost suda da se oduzima imovina ne samo tim konkretnim krivičnim delom, već svom imovinom koja je proistekla iz kriminalane delatnosti. To znači da učinilac nije mogao da dokaže da je imovinu stekao na zakonit način", kaže državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić.
Po sadašnjem zakonu, ako funkcioneri prikriju ili prijave lažnu imovinu, podležu krivičnom gonjenju, a kazna je od šest meseci do pet godina zatvora.
