Izvor: RTS, 02.Dec.2012, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodan veći broj donora
Svest o značaju darivanja organa polako jača i u Srbiji, ali bi broj potencijalnih donora, kao i transplantacija, morao bi biti veći, jer je svakog meseca sve više pacijenata kojima je ta intervencija neophodna.
Hirurg Džozef Marej, koji je uradio prvu uspešnu transplantaciju bubrega, a kasnije dobio i Nobelovu nagradu jer je otkrio način da pacijent ne odbaci strano telo posle presađivanja, preminuo je u Bostonu. Zahvaljujući njegovoj inovaciji, više od 600 hiljada ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u svetu dobilo je nove organe. Srbija ne može da se pohvali brojem transplantacija.
O značaju darivanja organa i razvoja programa transplantacije, u Beogradu su govorili lekari Vojnomedicinske akademije, predstavnici Ministarstva zdravlja i Dušan Šćepanović. On je napunio 57 godina, a za koji dan slavi još jedan rođendan - šest godina života sa novim srcem.
"Zašto ne bi donirali organe, kada je jednom Dušanu Šćepanovuću sa brdovitog Balkana porodica iz Minhena dala srce, što onda naši građani našim građanima ne bi davali organe", rekao je profesor dr Dušan Šćepanović.
"Moramo hitno da promenimo zakon da se uvede pretpostavljena saglasnost, odnosno zakon o izričitom odbijanju jer Hrvatska je još 2010. godine imala milion donora", kaže Šćepanović.
Svest o značaju darivanja organa polako jača i u Srbiji, ali bi broj potencijalnih donora, kao i transplantacija, morao bi biti veći, jer je svakog meseca sve više pacijenata kojima je ta intervencija neophodna.
U našoj zemlji rade se transplantacije bubrega, jetre, rožnjače, kostiju, kostne srži.
Profesor dr Zoran Kovačević sa VMA kaže da se u prethodne tri godine uradilo mnogo na promociji kadaverične transplantacije, i da je dosta uradila struka i Ministarstvo zdravlja, ali i humani građani, koji se odazivaju na pozive i u svojoj nesreći dozvoljavaju da se uzmu organi od kadavera.
Posle tribine, donorske kartice potpisalo je pedesetak građana.
