Izvor: Blic, 20.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodan sektorski pristup
Vlada je do sada donela nekoliko nepovezanih mera za izlazak iz krize koje se svode na poboljšanje uslova kreditiranja privrede i podsticanje tražnje. Za ove namene predvidela je da se osloni na kreditni potencijal banaka jer je ona sama spremna da uloži manje od 100 miliona evra u pokretanje cele srpske privrede.
Od kredita koji se nude korist će imati samo jedan ili dva odsto preduzeća koja su i do sada bila likvidna i uspešna, jer će jedino ta preduzeća biti u stanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ispune uslove za dobijanje kredita. A preduzeća kojima je pomoć realno najpotrebnija neće dobiti kredite jer su nelikvidna i nemaju kapital pa samim tim ne ispunjavaju potrebne uslove. Sa ovim problemom se posebno suočavaju preduzeća koja su i dalje u društvenom vlasništvu ili su privatizovana u poslednjih nekoliko godina.
Predložene mere Vlade su neselektivne, odnosno nude linearne podsticaje svim granama privrede. Takav pristup je pogrešan, jer za metalsku industriju, poljoprivredu, trgovinu ili usluge, gde su poslovni i investicioni ciklusi potpuno različiti, kao i njihova kreditna sposobnost, ne može da bude primenjivan isti skup mera. Država mora da se opredeli koje su ključne razvojne grane i da ih srazmerno tome podrži.
Neophodno je da pristup bude sektorski jer se na taj način podsticajne mere prilagođavaju dužini proizvodnih ciklusa, konkretnim problemima, razvojnim potencijalima i broju zaposlenih u različitim granama i preduzećima. Pristup države mora da bude drugačiji za preduzeća koja su na ivici likvidnosti i kojima su krediti potrebni da bi se spasli propadanja u odnosu na ona preduzeća koja imaju razvojni potencijal u uslovima krize i kojima su krediti potrebni za nabavku novih tehnologija i opreme.
Minimum polovinu od paketa kredita za privredu trebalo bi dodeljivati preko Fonda za razvoj, a prioriteti moraju da budu razvoj grana i preduzeća sa najvećim potencijalom za privredni rast i zapošljavanje, kao i očuvanje postojećih radnih mesta.
Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS
