Izvor: RTS, 26.Jun.2013, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodrživo stanje u medijima
Zbog pada kvaliteta, nejasnog vlasništva i lošeg materijalne situacije, postojeće stanje u medijima neodrživo, ocenili učesnici konferencije "Mediji između tranzicije i evropskih reformi".
Predstavnici Vlade Srbije, EU, međunarodnih institucija i novinarskih i medijskih udruženja saglasni su da je postojeće stanje na srpskom medijskom nebu neodrživo, kako zbog pada kvaliteta medijskih sadržaja tako i zbog netransparetnosti vlasništva i loše ekonomske situacije u medijima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković je, otvarajući konferenciju "Mediji između tranzicije i evropskih reformi", istakao da je u kontekstu evrointegracija važno da se osigura novi pravni okvir za delovanje medija, a da se uređivanje medijske sfere ostavi novinarima i njihovim kućama.
"Država će u skladu sa budućim tokom pridruživanja EU obezbediti zakonski okvir za ravnopravni tretman medija koja će delovati bez bilo čijeg uticaja", rekao je Petković, istakavši da sloboda delovanja medija ne sme biti dovedena u pitanje.
Mediji, prema njegovim rečima, treba da se oslobode uticaja iz poslovnih političkih krugova ali i da imaju odgovornost za izgovorenu reč kako se ne bi kršili ljudska prva i slobode.
Mediji će u predstojećem periodu, kako je istakao, biti važan učesnik u procesu upoznavanja građana sa procesom evrointegracija i reformama.
Najznačajniju ulogu u reformi imaće zato sami novinari koji treba da neguju istraživačko novinarstvo i podstiču pozitivne društvene procese, konstatovao je ministar Petković, koji je, međutim, upozorio da ne treba očekivati da će se stanje u medijima u Srbiji brzo izmeniti jer i iskustvo zemalja EU pokazuje da je reč o postepenom procesu.
Denio: Srbiji potreban novi Zakon o medijima
Ambasador Fracuske Fransoa Gzavije Denio je, kao jedan od pokrovitelja ovog skupa, istakao da je Srbiji hitno potreban novi zakonski okvir za stabilno i transparentno delovanje medija i da je potrebno da država ima drugačiji odnos sa medijima kako oni ne bi bili direktno finansirani, već poslovali u okviru tržišne utakmice.
Potrebno je, kako je istakao, osmisliti novi sistem finansiranja medija koji bi obezbedio kvalitetno obaveštavanje u interesu medija i građanstva.
Ambasador Denio je, kada je reč o RTS-u, rekao da ne postoji konkretni evropski model koji treba preuzeti, a osetljivo je, kako je rekao, i pitanje Tanjuga koje će "EU izbliza pratiti".
Kako je rekao, u Srbiji treba što pre završiti sa praksom da se reforme, uključujući one u medijskoj sferi, prebacuju na sledeću vladu i da je, kada se nešto dogovori sa EU, najbolje da to odmah sprovede u delo.
Šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni rekao je da je Brisel pomalo zabrinut zbog sporosti u donošenju medijskih zakona, istakavši da je taj proces potrebno ubrzati, jer medijska situacija nije ružičasta ni u finansijskom ni u profesionalnom pogledu.
Bjankoni se posebno osvrnuo na problem finansiranja medija, istakavši da postojanje finansijske i upravljačke zavisnosti medija od izvršne vlasti bitno utiče na njihovu nezavisnost i objektivnost.
"EU je snažno podržala opredeljenje države da se povuče iz vlasništva u medijima i mi je ohrabrujemo da nastavi u tom pravcu", istakao je Bjankoni, podsetivši da je preporuka Brisela da se država ne opredeljuje za direktno finansiranje medija.
Kada je reč o javnim servisima, EU je, prema njegovim rečima, protiv finansiranja iz budžeta, a za unapređivanje postojećeg sistema pretplate, koji privremeno može biti dopunjen i sredstvima iz državne kase.
Bjankoni je, takođe, osvrćući se na profesionalni nivo medija, rekao da je zabrinut zbog curenja informacija iz policije i pravosuđa čime se narušava kredibilitet tih institucija, kao i zbog čestih povreda predpostavke nevinosti u medijima, što je na granici krivičnog dela.
Bjankoni je upozorio i da mediji ne smeju biti upotrebljavani za političko promovisanje ili diskreditaciju političkih protivnika.
