Izvor: B92, 27.Avg.2014, 15:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neodlučni koče nezavisnost Škotske

Teško je izaći sa tačnom prognozom o ishodu referendumu o otcepljenju Škotske imajući u vidu ogroman broj neodlučnih po tom pitanju, ocenjuje nemački "Špigl".

"Istraživanja trenutno pokazuju da većina Škota želi da ostane u sastavu Britanije i taj procenat se kreće od 45 do 55 procenata. Ali, nema istraživanja koje može da predvidi da će tabor onih koji su za otcepljenje da pobedi", navodi list.

U onlajn izdanju na engleskom jeziku, "Špigl" navodi da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je agencijama za ispitivanje javnog mnjenja teško da utvrde ishod referenduma zbog velikog broja onih koji su neodlučni.

"Kada ne bi bilo anketa, neko bi na terenu mogao da pomisli da je zaključak jasan kad se pogledaju bezbrojni plavi transparenti o podršci nezavisnosti koji se nalaze na uličnim svetiljkama i prozorima kuća", navodi list.

Na referendumu, koji će biti održan 18. septembra, glasaće više od četiri miliona Škota, a list navodi da je to pitanje postalo glavni predmet rasprave medju "običnim svetom" kako se bliži dan odluke.

"Samo nekoliko nedelja uoči referenduma, Škotska izgleda kao zemlja koja se budi iz zimskog sna kako bi proslavila kaledonijsku verziju 'arapskog proleća', navodi "Špigl", koristeći rimski naziv Kaledonija za teritoriju današnje Škotske.

Reč je, kako ocenjuje list, o jedinstvenom procesu budući da se referendum održava u odsustvu nasilja i u atmosferi miroljubivih odnosa, a da bi on opet mogao da označi kraj 307 godina dugog jedinstva sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

"Špigl" piše da je "otudjenje" Škotske od Britanije počelo '60. tih i '70-tih godina prošlog veka sa razvojem brodogradnje i industrije uglja i čelika.

Oni koji su za otcepljenje Škotske smatraju da se ekonomski uspon iz prošlosti do danas istopio i mnogi krive britansku premijerku Margaret Tačer za jaz izmedju severa i juga, navodeći da "čeličnu lejdi" nigde na svetu ne mrze koliko u Škotskoj.

"Kada je došla na vlast 1979. godine u Škotskoj je bilo 15 rudnika uglja, a 1990. godine, kada se povukla, ostala su dva", navodi list.

Za one koji planiraju da u odgovoru na referendumsko pitanje: "Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja?" zaokruže "da", najjači argument je ekonomija.

Svi koji sanjaju o nezavisnosti Škotske veruju u reči škotskog speratističkog premijera Aleksa Salmonda da naftne i rezerve gasa na obali Škotske mogu da obezbede prosperitet naciji.

On obećava da će prihodi od njihove eksploatacije narasti na sedam milijardi funti godišnje do 2018. godine.

Neki medjutim tvrde da prirodna bogatstva vrede polovinu od tog iznosa i da Salmondove kalkulacije nisu ništa do "gigantskih opklada" na naftne rezerve u Severnom moru.

"Činjenica je da je jedno naftno polje potpuno isušeno i nezavisna Škotska bi verovatno morala da obezbedi 40 milijardi funti da očisti desetine kilometara cevovoda i kablova u Severnom moru", naveo je "Špigl" procene britanskog "Ekonomista".

Oni koji su protiv otcepljenja kažu da škotska vlada namerno zataškava te troškove kako se ne bi omela euforija koja prati priču oko nezavisnosti.

"Špigl" zaključuje da kretanje Škotske ka nezavisnosti oslikava eroziju evropskih država budući da se posle nekoliko godina kriza gradjani sve manje identifikuju sa svojom zemljom, želeći sve više da budu deo manjih, efikasnih regiona.

Nastavak na B92...