Izvor: RTS, 29.Jan.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobična sudbina Senide Bećirović
Sudbina Senide Bećirović, devojčice nestale u ratu tokom 1992. godine koju je otac pronašao posle 16 godina u Srbiji, za sada je jedinstven slučaj u BiH i regionu.
Jedinstveni slučaj u BiH i regionu je neverovatna sudbina Senide Bećirović, devojčice nestale tokom rata 1992. godine, koju je otac posle 16 godina pronašao u Srbiji.
Kao Mila Janković odrasla je u hraniteljskoj porodici u Beogradu. Posle angažmana čukaričkog Centra za socijalni rad i DNK analize, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u maju prošle godine utvrđeno je da je ona mlađa kćerka Muhameda Bećirovića, koji sada živi u Nemačkoj, izgubivši nadu da su njegova supruga i deca živi.
Iako je saznala svoj pravi identitet i stigla u rodno Ceparde, a zatim i u Sarajevo, Senida kaže da će uvek biti Mila i da će hranitelji Živan i Živka Janković ostati njeni prvi roditelji.
Sedamnaestogodišnja devojčica nesvakidašnje životne priče odlučila je da ubuduće živi kod rođaka u Sarajevu.
Mila je i zvanično postala Senida. Dobila je novu ličnu kartu. Osim imena, drugačiji je i datum rođenja. Još je zbunjena i oporavlja se od prvobitnog šoka.
"Nije lako, ime me podseća na prošlost...kada napunim 18 godina ja ću vratiti ime Mila. To sam uvek bila, bez obzira na nova dokumenta...... Odrasla sam kao pravoslavka, ali sam i muslimanka... Ali, važno je samo da je čovek - čovek", kaže Mila-Senida.
Senida sa tetkom
Tetka i teča najveća podrška
Najveća podrška su joj tetka i teča koji su za nju saznali iz novina.
"Otvorili smo joj prvo srce pa vrata. Neka ona odluči gde će biti. Verovali smo da nas neće prihvatiti jer je porasla....ali osetila je krv, da smo njeni", kaže Senidina tetka Munevera Vrabac.
Otkada je jedan srpski vojnik Senidu pronašao pre 16 godina uplakanu u spaljenoj kući, često je menjala dom. Prema nekim svedočenjima, nazvao ju je Ružica i pod tim imenom provela je devet meseci u Vlasenici.
Zdravka, koja je jedno vreme vodila računa o njoj, kaže: "Volim decu i ja sam htela prvo da je spasim, primim, odhranim, pa ko bude došao da je dam. Jedino nisam gledala koje je vere".
Iako Zdravka nije mogla dugo da se stara o njoj, devojčica je ponovo imala sreće. Smeštena je u hraniteljsku porodicu Janković u Beogradu.
Jankovići su svoju decu izgubili, pa su njoj pružili svu ljubav. Dali su joj prezime i nazvali je Mila. Kod njih je bila do pre četiri godine, kada je otišla u Dečje selo u Sremskoj Kamenici.
"Oni će uvek ostati moji prvi roditelji i prijatelji ma gde ja bila", kaže Senida.
Senidino ime uklesano na spomeniku
Senidino ime uklesano na spomeniku
Ime Senide Bećirović još je uklesano pored imena njene majke Senade i sestre Sande, na spomen ploči žrtvama rata u Hajvazima nedaleko od Ceparde.
Kaže da će ga izbrisati ali i pokušati da sazna šta se desilo sa njenom majkom i sestrom. U svom kratkom životu imala je više imena, ali za mnoge ona je na prvom mestu Nada.
Samo u BiH se kao nestalo i dalje vodi 14.000 ljudi.
