Izvor: RTS, 26.Avg.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobeležena tragedija
Kompleks Starog sajmišta, odlukom Skupštine grada 1987. godine, proglašen je spomenikom kulture. Ipak, tragično stratište i danas je gotovo neobeleženo, kao i mesto prvog beogradskog sajma, podignutog između dva rata.
Mesto nacističkog logora, gde je stradalo oko 40.000 nevinih ljudi, i posle 70 godina od Drugog svetskog rata zapušteno je i deluje zloglasno.
Srbija je među najviše postradalim zemljama, a nema Nacionalni memorijalni centar. Ali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se ideje o njegovom osnivanju sve češće čuju.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak ističe da je nekadašnji "Juden logor Zemling", kasnije nazvan Staro sajmište, jedino mesto takve vrste u Evropi koje nije obeleženo.
"Ovde nećete naći da je ubijeno 6.800 Jevrejki sa malom decom, pa je postao prolazni logor u kome su stradali najviše Srbi, Grci i neki drugi narodi", kaže Nećak.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda pripremio je studiju o današnjem stanju kompleksa na jednoj od najatraktivnijih lokacija u prestonici.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Milica Grozdanić navodi da je aktuelna ideja da se taj prostor uredi.
"O tome svedoči podatak da je gradonačelnik grada Beograda Dragan Đilas oformio radnu grupu koja ima za cilj da prouči sve aspekte i vrednosti prostora, da se upozna sa svim inicijativama koje su iskazivane kroz vreme, koordinira rad institucija", kaže Grozdanićeva.
Na mestu stradanja danas su razoreni ateljei koji su nekada pripadali velikanima, kafići, nerešeni imovinsko-pravni odnosi oko Spasićevog paviljona.
"Ja nemam pravo da odustanem, a to govorim u ime onih koji su stradali, oni me nisu ovlastili da odustanu."
Od nedostaka sredstava za kulturu, u ovom slučaju, čini se da je veći problem to što još ne postoji ni projekat Memorijalnog centra, ni volja da se realizacija tog projekta počne.
