Izvor: Večernje novosti, 24.Feb.2014, 16:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nenadovići ostavili neizbrisiv trag u stvaranju moderne Srbije

"SLUŽIO sam i gospodario, popovao i vojvodovao. Putovao po narodnom poslu daleke putove i kod kuće mirno sedio i u mojoj bašti voće kalemio. Vojevao sam opasne ratove i uživao blagodet opšteg mira. S carevima govorio sam slobodno, a katkad zbunio me govor prostog kmeta. Gonio sam neprijatelje i bežao od nji'. Živeo u svakom blagu i izobilju i opet dolazio do sirotinje. Imao sam lepe kuće i gledao ih iz šume spaljene i srušene." Ovako je u memoarima svoj životni put opisao prota Mateja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Nenadović, iz Brankovine kod Valjeva, jedan od najznačajnijih aktera Prvog srpskog ustanka, te dodao: "Pred mojim šatorom vrištali su u srebro okićeni arapski hatovi i vozio sam se u svojim neokovanim taljigama. Vojvode su iščekivale zapovest iz moji' usta i opet sudba me dovodila da pred onima što su bili panduri na noge ustajem. To je večna promenljivost sudbine koju sam rano spoznao i na koju se nigda tužio nisam. Iz te promenljivosti valja naučiti da se ne treba u sreći gorditi ni u nesreći očajavati." - Ako se izuzmu dinastije Karađorđevića i Obrenovića, nemerljiv trag u stvaranju moderne Srbije ostavili su Nenadovići iz Brankovine kod Valjeva, pre svih Aleksa, koji bi, da u seči knezova nije ubijen, sigurno bio vođa Prvog srpskog ustanka, a ne Karađorđe - kaže dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu. - Aleksin sin, prota Mateja, napisao je prvi srpski zakon, bio začetnik diplomatije ondašnje države. Aleksin brat, Jakov, beše "popečitelj vnutrenih del" - prvi srpski policajac, koji je na početku ustanka bio toliko moćan, te je i Karađorđu, koga nije priznavao za vrhovnog komandanta vojske, poručivao da mu slučajno Kolubaru ne prelazi... Među Nenadovićima, organizatorima Prvog srpskog ustanka, hrabrim borcima protiv turske tiranije, bili su i političari, državnici, potonji umetnici, književnici. Prota Mateja, Jakov, Jevrem i Sima Nenadović istakli su se u ustanku, kao vojskovođe, političari i diplomate. Persida, ćerka Jevrema Nenadovića, bila je supruga kneza Aleksandra Karađorđevića, majka kralja Petra Prvog Oslobodioca. Krajem 19. veka, najmlađi sin prote Mateje, Ljuba Nenadović, bio je književnik, akademik, a bliski rođak Konstantin jedan od utemeljivača Vojne akademije Srbije i pisac opsežne istorije Prvog ustanka. - Za protu Mateju kažu da je bio čovek od krsta, pera i mača - ističe Krivošejev. - Bio je političar, diplomata, istoričar, sudija, zakonopisac, ostavio je u amanet čuvene memoare. Opet, Aleksa Nenadović je godinama pred ustanak bio najviđeniji knez u Beogradskom pašaluku, u tesnoj vezi s Austrijom i zato je bio na udaru dahija. Iliju Birčanina i njega posekli su dželati Fočić Mehmed-age, na obali Kolubare, u Valjevu. Prota je učestvovao u bezmalo svim značajnim bitkama u zapadnoj Srbiji u Prvom ustanku. Bio je prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta, odnosno prvi premijer savremene Srbije. Imao je prota Mateja samo 27 godina kada se zaputio u Rusiju, da moli pomoć za Srbiju, oružje i municiju, za borbu protiv Turaka. Od Rusa je, međutim, dobio samo - obećanja, crkvene knjige, zastave i novac za povratak u Srbiju. - Aleksa je bio odličan vojnik, vešt strateg - kaže naš sagovornik. - Imao je oficirski čin austrijske vojske, kao iskusan ratnik praktično je sve pripremio za početak Prvog srpskog ustanka. Bio je pismen, imao titulu oborkneza Valjevske nahije. Znamenita Kula Nenadovića, pokraj puta za Šabac, na brdu Kličevcu u Valjevu, koju je podigao Jakov Nenadović, pretvorena je u muzejsku postavku u pomen ovoj čuvenoj dinastiji, potekloj iz Brankovine. Muselimov konak, turska upravna zgrada u čijem podrumu su bili zatočeni, pre pogubljenja, poslednju noć proveli Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin, danas je muzej posvećen seči knezova.SPOMENICI - NEDAVNO je obnovljen spomenik Nenadovićima i ustanicima, na Brankovačkom visu, koji su potom postali jezgro vojske zapadne Srbije - kaže Krivošejev. - Ispred Narodnog muzeja 1954. godine podignute su biste knezovima Aleksi Nenadoviću i Iliji Birčaninu. U centru Valjeva 1984. godine otkriven je spomenik proti Mateji. Kula Nenadovića, renovirana, sadrži muzejsku postavku sa video- -salom, te mini-opservatoriju.

Nastavak na Večernje novosti...