Izvor: Večernje novosti, 08.Sep.2012, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nenad Veljković: Lako da kuva može svako

KAD god se u kući spremala neka hrana, Nenad Veljković (28) je bio tu da "zaviri" u lonac. Nije to bilo samo pitanje gurmanluka, već i znatiželje da od mame nauči da kuva. Baš ona je, međutim, bila prva koja se usprotivila sinovljevoj želji da varjača postane njegovo profesionalno "oružje".- Svaki dan ćeš smrdeti na zapršku - priseća se Nenad maminih reči, koje mu i danas odzvanjaju u ušima, ali koje ga, ipak, nisu odvratile od velikog nauma. - Moja baka je bila profesionalna kuvarica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pa je mama znala i lice i naličje tog posla. Svi argumenti koji su rušili moju želju - nisu je srušili. Baš nisam hteo da odustanem od "kecelje".I zato je Nenad danas glavni kuvar u restoranu za ketering, o čijem se kulinarskom umeću priča i van rodnog mu Beograda. Šansu za to dobio je kada se pre osam meseci - hrabro i sigurno - prijavio na kasting za kulinarski serijal "Lako, može svako" (kanal 24 kitchen). Od 150 kandidata, on je bio "taj". Uprkos poželjnoj količini samopouzdanja, neverica je bila prva Nenadova reakcija na informaciju da će kuvati pred kamerama.- Ulazak u uži izbor me je baš obradovao, ali sam mislio da će se moje učešće tu negde i završiti. Bilo je mnogo kandidata: sjajnih kuvara, glumaca, čak i operskih pevača... koji su, ako ne u kuvanju, ono bar u "koketiranju" s kamerom imali bogatog iskustva. Nisu me demoralisali, ali sam verovao da je poštenije da sebi priznam da nisam najbolji. Žiri je rekao drugačije - priseća se Nenad.SUZE SU OK ŠTA se dešava kada vam u toku snimanja zasuze oči od luka ili se, na primer, posečete? - To je normalna stvar koja se dešava svima koji kuvaju. Ovde je samo specifično to što kamere sve beleže, ali i u takvim situacijama moraš ljudski da odreaguješ. Prokomentarišeš naglas šta ti se desilo i nastaviš dalje. Saniraš ranicu, obrišeš suze. Pa i velikom Rudolfu se to desilo.Tako je mladi kuvar postao voditelj svetskog serijala, čime je i srpska kuhinja dobila mogućnost da ode u "etar". A ona je ionako, kaže Nenad, filozofija za sebe, o kojoj stranci malo znaju. Da sve počinje od luka - bila je Veljkovićeva prva lekcija za sve koji su želeli da nauče nešto o našoj trpezi.Kako ste još predstavili srpsku kuhinju?- Kada sam potpisao ugovor, imao sam svega dve nedelje do polaska u Holandiju (gde se snimao serijal), što je bilo veoma kratko za dobru pripremu. Organizatori su tražili da im pošaljem spisak jela koja ću praviti, ali odmah smo imali nesporazum. Nisam mogao da im objasnim da ja za 13 i po minuta ne mogu da spremim sarmu, jer mi to nije dovoljno ni da zamotam meso u kupus. Međutim, kako ova emisija promoviše zdravu hranu koju svi mogu da pripreme, morao sam da pristanem na kompromis. Uspeo sam da plasiram naš gulaš, rolovano pile, pa i štuku i smuđa sa orasima i crvenim lukom - što je već davno zaboravljeni srpski specijalitet.U emisiju ste ušli bez prethodnog iskustva u radu sa kamerama, a sa imperativom da u tome briljirate. Kako ste to postigli?- Uh, nije bilo lako. Za mene je primat bio da napravim dobro i ukusno jelo, u čemu sam već bio dobar, ali kamere su mi bile potpuno nepoznate, a morao sam da ih "šarmiram". Nisam ni glumac ni voditelj, ali se od mene tražilo da se ponašam kao da jesam. Odmah sam bio bačen u vatru, tako da nisam imao vremena da učim, vežbam, glumim... Producent mi je rekao da se opustim, prepustim trenutku i uživam u pripremanju jela, kao da spremam za sebe, a ne za publiku.A šta vam je savetovao Rudolf van Vin, jedan od najpopularnijih televizijskih kuvara današnjice?- On mi je bio od velike pomoći. Rekao mi je da budem svoj i opušten, da ne glumim, da se ne pretvaram da sam ono što nisam. Rekao mi je da se ponašam kao da je to moja kuhinja, jer je to velika psihološka olakšica. I zaista je bilo tako. Od Rudolfa sam naučio mnoge cake. Uživao sam gledajući kako priprema hranu, koliko je vičan i stručan. Drago mi je što je posetio Beograd, jer ga je Srbija tražila, a ja se nadam da ću imati prilike da još sarađujem sa njim, ukoliko se nastavi snimanje serijala.KURS ZA POČETNIKE NENAD se, na nagovor roditelja, najpre opredelio za ekonomiju, ali je "na vreme" shvatio da time ne želi da se bavi. Sledeća adresa na koju je zakucao bio je Institut "Božidar Adžija", na kojem je završio tromesečni kurs kuvarstva. - Od kuće sam već poneo neka znanja, ali to se ovde nije računalo. Bukvalno smo krenuli od nule - sa plastičnim upoznavanjem pribora za kuvanje. "Ovo je nož, a ovo viljuška" - tako su nam govorili.Ko kuva u vašoj kući?- Ko stigne. Ako žena ranije dođe s posla, ona pripremi ručak, a ako ja imam više vremena - skuvam bez problema. Nismo striktni po tom pitanju, iako moram da priznam da imamo različite navike, pa nam je trebalo mnogo vremena da se naviknemo na kuhinju onog drugog. Čim ja dodam neki "svoj" začin, ona se namršti, a ni meni nije baš uvek "drag" ukus na kojem ona insistira.Nekada ste "krali" lekcije od mame, a sada vi mamu savetujete u kuhinji?- Mamino je uvek mamino. Tu nema greške. Uvek ću radije otići kod nje ili kod bake na ručak, nego što ću ga sam za sebe spremiti. Domaća kuhinja je, bez greške, najukusnija.Imate li možda profesionalnu deformaciju kada ručate negde drugde, pa ne možete da se otmete "analizi" jela?- E, to već postoji. Čim zagrizem hranu, počnem da razmišljam o njenom ukusu - kakav je, kako bi mogao da bude bolji, šta mu možda nedostaje... Ipak, obično prećutim, ne komentarišem naglas, jer nisam nabeđeni kuvar koji misli da sve zna najbolje. Nisam sujetan, pa volim kada mi neko da savet ili sugestiju, koji sigurno ne mogu da mi škode.Da li lako, zaista, može svako (da kuva)?- Kuvarstvo je daleko otišlo. Postalo je gotovo umetnost. Ako mene pitate, talenat i osećaj za "kutlaču" jesu bitni, ali ima nešto i u želji. Svi koji žele da kuvaju, to i mogu. Potrebno je samo da se zaigraš.

Nastavak na Večernje novosti...