Izvor: Večernje novosti, 16.Mar.2014, 13:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nenad Stekić: Kako sam od heroja postao gubitnik!

ON je prvo skakao, pa rekao - hop! I pobeđivao. Oni koji su proteklih dana, mahom, prvo rekli hop, pa onda skakali, prve rezultate sačekaće u nedelju uveče. Posle zatvaranja biračkih mesta! A, on je Nenad Stekić, legendarni srpski skakač udalj, koji je svetsku slavu stekao sedamdesetih godina prošlog veka. Njegovu sudbinu obeležili su letovi do zvezda, ali i nazad. Status atletske ikone Stekić je potvrdio na predolimpijskom mitingu u Montrealu 1975. godine. Skokom od 8,45 metara pomerio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je granice ljudske moći. Tada se, pored crnih, pojavio i beli kralj kraljice sportova. - Bilo je to godinu dana pre Olimpijade u Montrealu - seća se Stekić. - Kanađani su organizovali atletski miting da bi ispitali olimpijski stadion i borilišta. Momku koji je sređivao tu jamu za skok udalj rekao sam da su mogli da naprave veće doskočište, jer ću preskočiti pesak i ozbiljno se povrediti. Zaleteo sam se i na semaforu je bio ispisan novi evropski rekord udalj. Fantastičnih 8,45 metara.U Beogradu su ga već videli kao budućeg olimpijskog pobednika. Sportski novinari su razvlačili metar i merili gradske autobuse, tvrdeći da je njegov maestralni skok duži. Premeravali su popreko i ulice, ističući da je on u stanju da ih preskoči! Ali, uvek ima jedno „ali“ što skakaču sreću kvari. Sezona je počela ranije, jer su tadašnji političari insistirali da Stekić skače na nekom tromeču u Italiji i pokaže svetu šta to mi imamo. - To me je potpuno izbacilo iz ritma potrebnog za velike rezultate. Na Olimpijadi nisam skočio preko osam metara i medalja se istopila. Iz peska sam bačen u blato, mada sam godinu dana ranije bio nacionalni heroj. Išlo se dotle da su mi brojali svaku pojedenu pomorandžu, tvrdeći da dok se ja sladim, njihova deca nemaju šta da jedu. Nije se, međutim, dao Steka nacionale. Jer je tokom svake od tih narednih godina imao najbolji sezonski rezultat u svetu. Dakle, 1975. godine skočio je tih 8,45, što je bio najbolji rezultat na svetu, 1976. leteo je 8,32 metra, 1977. skočio je 8,30 i bio najbolji na svetu te godine... Tih godina je na svim svetskim atletskim listama bio broj jedan u svojoj disciplini. Kad ga danas pitamo u čemu je bila tajna njegovih letačkih visina, podseća nas na pisanje francuskog „Ekipa“: - Oni su napravili analizu deset najboljih daljinaša u tom trenutku i za mene su rekli da imam fantastičnu eksplozivnost, što je osobina koja ne može da se nauči, nego samo radom da se podrži. Bilo je nabildovanih tamnoputih Amerikanaca i Kubanaca, ali te godine nisu mogli da me biju, iako su bili brži od mene i bolje skakali iz mesta. Sve predispozicije su bile na njihovoj strani, ali sam ja bio bolji u ključnoj stvari. Francuskim novinarima dodaje i neke ruske, koji su pisali da je on „snaga koja se ne vidi“. U to je imao prilike da se uveri dok se zagrevao sa svojim konkurentima, koji su ga onako bledog i krhkog gledali sa podozrenjem, pitajući se šta ovaj momak ovde traži. „Beli Bimon“, „meteor na skakalištu“, „najatraktivniji stilista“, „najmarkantnija figura jugoslovenske atletike“ bili su samo neki nadimci obožavanog atletičara. Stekić je zbog svog izgleda bio okružen buljucima beogradskih lepotica koje su pokušavale da mu se približe. Kaže nam da su se one baš svojski trudile, a da je on morao da beži. Na njegovu sreću, mogao je uvek i da ih preskoči. Ima još mnogo toga da se priča o popularnom Neši. Od toga kako je počeo prvo kao skakač uvis, a onda prešao na dalj, kako je kod bake u Sremskoj Mitrovici preskakao štrikove za veš i kako je dogurao do velikog šampiona. Ali, mnogo toga je već ispisano i evocirano u nekim skorašnjim TV emisijama. On bi radije sada da priča o svojoj porodici. Iz dva braka ima tri ćerke - Zoranu, Andreu i Anđelu. Supruga Jasenka mu je desna ruka. Srednja ćerka je na njega imala taj atletski gen, ali nije nastavila tatinim stopama. Stekić je trenutno zaposlen u Ministarstvu rada. Možda se, jednog dana, za njega nađe i posao u Ministarstvu sporta. Nenad Stekić danas Foto: M. Labudović Da se atletika ponovo vraća na velika vrata, siguran dokaz su i rezultati naših atletičara u poslednje dve godine. Naš sagovornik posebno prati mladu koleginicu i njegovu naslednicu Ivanu Španović, koja vredno radi i ostvaruje svetske rezultate. MUZIKA VELIKA LjUBAV DOK se u početku bavio atletikom postojala je opasnost da ga muzika uzme pod svoje, ali, ipak, nije bilo tako: -U vreme kada je Bora Čorba bio član „Suncokreta“, zajedno smo vežbali kod mene u stanu za neki koncert u Domu sindikata. Ja sam nastupio u grupi koja se zvala „Naslednici“. Sećam se da je po izlasku sa scene moje pevanje pohvalio Goran Bregović. I sve je bilo lepo do moje 18. godine, odnosno do trenutka kad mi je ponestalo para za instrumente. S druge strane, bio sam sve bolji i bolji u atletici, tako da sam bio prinuđen da se opredelim za sport, dok je muzika ostala moja velika ljubav.

Nastavak na Večernje novosti...