Izvor: Blic, 23.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemoguće ili bolesno
Nemoguće ili bolesno
Jednom obeležen u školi kao loš, nedisciplinovan, možda čak i nedovoljno pametan, đak je prepušten sam sebi, prekorima i kaznama. A možda je reč o hiperaktivnom mališanu, detetu s poremećajem ponašanja koji može da se izleči.
Ako se ne leči, ovakvo dete čeka loša sudbina u godinama koje slede. Postaće verovatno osoba nezadovoljna svojim uspehom i mestom u društvu. Prete mu nemir, napetost, depresija, ili nasilničko ponašanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << alkoholizam, narkomanija...
Prepoznati poremećaj
Dužnost je i roditelja i nastavnika da prepoznaju hiperaktivno dete. Treba utvrditi da li su loša pažnja i impulsivnost simptomi hiperaktivnosti, ustanoviti da li je razlog poremećenog ponašanja jasno definisan, veoma čest i izlečiv neurobihejvioralni poremećaj poznat kao hiperkinetski poremećaj ili poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću - u literaturi se sreće i pod skraćenicom ADHD, od engleskog naziva poslednje sintagme (Attention Defficit Hyperactivity Disorder), pa ćemo ga i mi ovde tako zvati.
Tačna i pravovremena dijagnoza i dobra terapija, čiji je najvažniji deo pravilan pristup, promenili su živote miliona dece i odraslih osoba s ovim poremećajem.
ADHD je neurološki, često genetski prenosiv sindrom. Odlikuju ga slaba pažnja, nemir (hiperaktivnost) i impulsivnost. Ovi simptomi su prisutni od detinjstva i to u mnogo većoj meri nego što se iste osobine inače javljaju kod dece, a u velikoj meri remete svakodnevno funkcionisanje u svim segmentima života.
Nema testa za ADHD
Dijagnoza se postavlja pre svega na osnovu istorije bolesti ili stručno vođene anamneze. Karakterističan test za ADHD ne postoji. Od posebnog je značaja tačna dijagnoza poremećaja, kao i pratećih simptoma, kao što su gubitak samopouzdanja, depresija, zloupotreba supstanci kod starije dece, ili porodični problemi.
Terapija uključuje rad sa detetom i roditeljima, te lekove. Uz odgovarajuću terapiju, prognoza je uglavnom dobra. I dijagnoza i terapija moraju se vršiti pod medicinskim nadzorom. Postavljanje ove dijagnoze je veliki izazov i veština, dok je terapija uvek jednostavna. Zato nikada nemojte sami dijagnostifikovati svoje dete.
I, još nešto. Uvek se govori samo o problemima sa ADHD decom, ali zbog ohrabrenja samog deteta, roditelja i nastavnika, treba nabrojati i njihove vrline.
Kako da zablista
Ta deca obično imaju mnogo energije, kreativna su, intuitivna, snalažljiva, uporna, topla, sklona opraštanju, osetljiva, spremna da preuzmu rizik, prilagodljiva, imaju često razvijen smisao za humor, lojalna su itd. Svakako, nikada sve ove osobine nisu udružene, ali njihovo postojanje je proisteklo iz zapažanja i iskustva osobe koja s tom decom radi dugi niz godina.
Mnoge od tih osobina omogućavaju dobar kontakt sa ADHD decom i prijemčivost za terapiju. Ove osobine zapravo čine set pozitivnih sklonosti i dobrih predispozicija za učenje, i to ne samo školskog gradiva.
Ne treba zaboraviti da u svakom, pa i u hiperaktivnom detetu, treba tražiti 'blistave trenutke'. Ova deca su često posebno nadarena i talentovana, kreativna, spontana i dobre vođe. Dobro reaguju na frustraciju, pozitivna su u prilaženju i savladavanju problema, 'zdrav' su potencijal. U njihovoj intimnoj kakofoniji čuče melodije od kojih može da se napiše simfonija.
Autorka je neuropsihijatar i rukovodilac Centra za glavobolje Instituta za mentalno zdravlje, a magistrirala je na temu ADHD poremećaja Mr sci. med. - Mirjana Jovanović Vaspitanje kao lečenje
Koje tehnike može da primeni nastavnik s hiperaktivnim detetom u učionici? Ili roditelj, kod kuće? Evo nekoliko saveta dr Jovanović.
Budite sasvim sigurni da se radi o ADHD poremećaju koji je utvrdio specijalizovani tim u zdravstvenoj ustanovi.
Obezbedite stručnu podršku specijaliste, školskog psihologa i/ili pedagoga. Najbolje bi bilo kad bi nadležni organizovali seminare za nastavnike.
Znajte svoje granice i ne oklevajte da pitate i tražite pomoć.
Pitajte dete šta bi moglo da mu olakša savladavanje gradiva i poštovanje discipline.
Ne zaboravite da osećanja učestvuju u procesu učenja, uspostvaljanja discipline i poverenja. Najgore je kad je dete u školi stalno osujećeno i zaplašeno.
ADHD dete zahteva bolje planiranje zadataka, više objašnjenja i podrobnija uputstva od ostale dece.
Postavite pravila koja dete može da zapiše. Ponavljajte svoje zahteve i povremeno mu ih napišite.
ADHD dete treba da sedi u prvoj klupi, a dobro je da ga nastavnik često gleda u oči, naravno, prijateljski.
Vaspitačima sa ADHD detetom kvalitet treba da bude važniji od kvantiteta.
Pratite dete u izradi zadataka, ali ne u potpunosti. Važno je razvijati njegovu inicijativu i samostalnost. Formirajte dnevnik aktivnosti u koji ćete upisivati planirane i izvršene aktivnosti. I ne zaboravite na pohvale i pozitivnu stimulaciju. Oštećena pažnja
DIJAGNOZA - Pažnja hiperaktivnog deteta znatno je oštećena i pokazuje specifičnosti koje upravo nedvosmisleno određuju, u saglasnosti sa tipičnom kliničkom slikom, hiperkinetski poremećaj, odnosno poremećaj s deficitom pažnje.
SVET - Dete je okruženo brojnim signalima iz spoljnog i unutrašnjeg sveta. Neki su važni, traže analizu ili odgovor, drugi su nevažni i, ukoliko oni usmeravaju detetovo ponašanje, ono će biti haotično i neefikasno. Poznati dečji psihijatar Tajlor kaže da je osnova opstanka uspostavljanje reda među signalima.
OPIS - Kliničko iskustvo i istraživanja jasno su pokazali da je osnovni problem ADHD dece nemogućnost održavanja pažnje i nemogućnost inhibicije impulsivnog odgovora, bilo u toku nekog zadatka ili u nekoj društvenoj situaciji kada se zahteva fokusiran, promišljen, organizovan i samousmeren napor.
PONAŠANJE - Pažnja je složena aktivnost. Ona može biti usmerena, prebačena, vezana, raspoređena, podeljena ili održana. Pažnja predstavlja bitnu dimenziju ponašanja deteta i odrasli je uvek koriste kad opisuju dete.
RODITELJI - Prema mišljenju roditelja, čak 30 odsto dece stare od devet do 12 godina ima lošu koncentraciju. Oni za svoju decu obično kažu da su sklona dnevnom sanjarenju, da su nespretna, da im pažnja ima mali obim, da su nepažljiva i pasivna.
