Izvor: Politika, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemirna savest zelenih
Prvi pokušaj levice u politički šarolikoj nemačkoj ekološkoj stranci da se partija vrati svojim izvornim pacifističkim korenima, nije uspeo: većina delegata na kongresu zelenih koji je nedavno održan u Kelnu nije prihvatila inicijativu da se nemački vojnici povuku iz Avganistana.
Rukovodstvo stranke uspelo je da ubedi delegate da bi taj potez u ovom času bio "loš signal", koji bi narod Avganistana mogao da protumači kao mogući i neželjeni povratak talibana, a zapadni partneri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i saveznici kao nemački kukavičluk i nedostatak elementarne solidarnosti.
Zvanični Berlin je ionako bio minulih nedelja suočen sa krajnje neugodnom i žestokom kampanjom koju su, povodom nemačkog vojnog angažovanja u Avganistanu, vodili Amerikanci, Englezi i Kanađani. Vojnici Bundesvera su optuživani da se, kao na odmoru, baškare na (mirnom) severu Avganistana, dok njihove kolege iz ovih zemalja krvare na usključalom jugu.
Situacija je kulminirala kada je komanda nemačkog kontigenta nedavno odbila da pošalje pomoć kanadskim vojnicima koji su se našli u veoma kritičnoj situaciji. Smrt nekoliko kanadskih vojnika stavljena je, praktično, na dušu "nehajnim i nesolidarnim" Nemcima.
Ovaj događaj bi, što se nas tiče, ostao unutarpartijska epizoda zelenih koji pokušavaju da izađu iz duboke krize u koju je stranka upala odlaskom u opoziciju, da nije njegovog šireg konteksta: zeleni su rešeni da stave "pod lupu" sopstveni put "od pacifizma ka militarizmu", i to, u prvom redu, upravo na primeru NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
To je, bez obzira na njen ishod, prva inicijativa preispitivanja ove vrste na Zapadu. Politički analitičari je tumače i kao "zakasnelu osvetu" one struje u ekološkoj stranci koja je bila protiv bombardovanja - nekadašnjoj dugogodišnjoj "ikoni" zelenih, u to vreme šefu nemačke diplomatije i vicekancelaru Joški Fišeru.
"Izvorni pacifisti" su, naime, i danas uvereni da je bombardovanje Jugoslavije predstavljalo agresiju kojom su prekršene sve norme međunarodnog prava i da je "tek bombardovanje podstaklo masovni progon kosovskih Albanaca." ("Špigl", poslednji broj u novembru).
Inicijator komisije koja bi trebalo da se pozabavi "evolucijom" izvornog pacifizma zelenih je, očigledno, Fišerov protivnik u stranci, poslanik Bundestaga Hans Kristijan Štrebele, čija namera nije, kako kaže, da bilo koga izvodi na optuženičku klupu, nego da se "iz prošlosti izvuče nauk za budućnost."
Fišer je tada, na vanrednom kongresu partije, uz mnogo truda i utrošene energije, slomio veoma snažan otpor protivnika bombardovanja: u medijima je ovaj događaj ostao upamćen po onoj sceni kada je jedan ozlojeđeni delegat pogodio Fišera u glavu plastičnom kesom punom crvene farbe – i odredio kurs ne samo sopstvene stranke, nego dobrim delom i crveno-zelene koalicije koja je, prvi put posle više od pola veka, uvukla zemlju u rat.
Na Fišerovu ulogu u realizaciji obaveze koju su njih dvojica preuzeli još u vreme kratke vizite Vašingtonu (8. i 9. oktobar 1998) u susretu sa Klintonom i Olbrajtovom, podsetio je bivši kancelar Gerhard Šreder u nedavno objavljenim memoarima.
Fišerov poklič pred snimcima zapadnih televizijskih stanica sa Kosova: "Nikad više Aušvic" – imao je snažno dejstvo u pripremanju javnosti za "bombardovanje ostatka Jugoslavije" koje se, konstatuje Šreder, "više nije moglo izbeći".
Epizoda sa idejom o povlačenju vojnika Bundesvera iz Avganistana upozorava da će povratak od "militarizma ka pacifizmu" biti težak. Inicijativa o formiranju komisije koja će staviti pod lupu vreme i ličnost koliko do juče neprikosnovenog lidera stranke, kakav je nesporno godinama bio Joška Fišer, u njenim dramatičnim zaokretima, govori o nemirnoj savesti zelenih i mogućem "šlagvortu" za načinjanje jedne prećutno gotovo zabranjene teme.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 09.12.2006.]
