Izvor: B92, 07.Maj.2015, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci se i dalje muče sa azilatima
Ekspert za unutrašnju politiku CDU Tomas Štrobl smatra da se u cilju proterivanja azilanata sa Balkana, zemljama sigurnog porekla proglase KiM, Albanija i CG.
"Mi moramo te zemlje proglasiti zemljama sigurnog porekla", rekao je Štrobl dnevniku "Velt" pred sutrašnji samit o izbeglicama i azilantima u kabinetu kod kancelara Angele Merkel.
Sstrobl je zahtevao od nemačkih pokrajina, u kojima su na vlasti socijaldemokrate i zeleni koji se protive tome da se Kosovo, Albanija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Crna Gora proglase zemljama sigurnog porekla, da sa "nosa skinu partijsko - političke naočare".
Podsećajući da su prošle jeseni Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina (BiH) proglašene u Nemačkoj zemljama sigurnog porekla, on je rekao da najveći broj izbeglica dolazi sa Balkana, premda je stopa onih koji su i dobili zaista izbeglčni status, kako je rekao, skoro nula.
Radi ubrzanja proterivanja u zemlje porekla svih onih koji nisu dobili azilantski i izbeglički status, Štrobl je predložio da se sve izbeglice sa Balkana smeste u takozvani prvi prihvatni centar i da tu ostanu dok traje postupak, a zatim, ako dobiju odbijenicu, odmah, direktno iz tog centra vrate u zemlju porekla.
"To bi opštine (finansijski) rasteretilo za polovinu...", rekao je Štrobl i zatražio od nemačkih pokrajina da odbijene azilante brže proteruju, a od Evropske unije pravedniju raspodelu izgeblica među 28 zemalja, članica.
"Kriterijumi za to bi mogli biti broj stanovnika i privredna jačina zemlje", obrazložio je Štrobl svoj predlog o pravednijoj raspodeli izbeglica u EU pred sutrašnji samit u Kancelarskoj službi gde će, osim Merkelove, učestvovati vicekancelar Zigmar Gabrijel, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, šef Kancelarske službe Peter Altmajer, opunomoćenik vlade za pitanja izbeglica Ajdan Ezoguz i više šefova vlada nemačkih pokrajina.
Kada je reč o građanima Kosova, oni su početkom ove godine, u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke rasprave.
Građani Kosova su u martu ove godine podneli ubedljivo najviše zahteva za azil u Nemačkoj, ukupno 11.729, pokazuju podaci nemačke Službe za migracije i izbeglice prema kojima se od početka godine uočava trend rasta broja azilanata sa Kosova.
U januaru ove godine građani Kosova podneli su ukupno 3.630 zahteva, u februaru 7.728, a u martu čak 11.7293 630 zahteva.
U martu ove godine su, iza građana Kosova, na drugom mestu, građani Sirije, sa ukupno 4.620 zahteva za azil, Albanije sa 3.020 i na četvrtom mestu Srbije za ukupno 2.833 zahteva.
Kada je reč o ukupno podnetim zahtevima za azil od januara do marta ove godine, statistika kaže da se na prvom mestu nalaze građani Kosova, sa ukupno 23.137 zahteva, zatim slede građani Sirije sa 15.444 zahteva i na trećem mestu građani Srbije sa 9.074 zahteva.
Ukoliko se ova godina uporedi sa istim periodom lane, onda se uočava ogroman rast broja zahteva za azil, posebno sa Kosova, gde je u periodu januar - mart 2014. godine bilo podneto ukupno svega 1.394 zahteva (sada 32.137), iz Sirije 5 527, (sada 15.444) i iz Srbije ukupno 5 289 zahteva, (sada 9.074).
Statistika pokazuje da je u martu mesecu ove godine Saveznoj službi za migracije i izbeglice ukupno podneto 32.054 zahteva za azil, što je čak za 184,2 odsto više nego u istom mesecu prošle godine.
Kada je reč o Srbiji, ona je u Nemačkoj proglašena sigurnom zemljom, odnosno, zemlljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.
Pored Srbije, zemljama siugurnog porekla proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.
