Izvor: Vesti-online.com, 29.Maj.2016, 06:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemci, gastarbajteri u Srbiji

Istorija srpsko-nemačkih odnosa je oduvek bila kompleksna i asimetrična: od dragocenih kulturnih prožimanja i međusobnog divljenja, preko nacionalnih i istorijskih nesporazuma do isprogramiranih mržnji i ratova. Od početne radoznalosti za Balkan, "Šturm und Drang" ("Oluja i nagon") pokreta, do osećaja nadmoćnosti Nemaca i stereotipa o Srbima kao "razbojnicima, ubicama kraljeva i kradljivcima svinja", Andrićeve razočaranosti Nemcima koji su "problem od kojeg će bolovati Evropa još >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << 150 godina" uz noviju istorijom sankcija, bombardovanja, medijske omraženosti - zaista nije lako naći pozitivna susretanja oba naroda.

- Mnogi će sigurno biti začuđeni koliko ima svetlih primera - uverava prof. dr Gabrijela Šubert sa Instituta za slavistiku u Jeni, koja je povodom promocije svog zbornika "Srbi i Nemci u 20. veku - u senci zvanične politike" bila gost ambasade Srbije u Berlinu.

Pored nje su govorili i naučnici-autori pojedinih poglavlja ove veoma zanimljive studije: dr Vesna Cidilko, Petra Himštet-Vajd, Olga Stojanović-Frešet, Hans Šnajder i dr Dario Vidojković, koji je samo za ovu priliku došao iz Regenzburga.

Kroz čitav 20. vek, u kome je Nemačka tri puta ratovala na tlu i nebu Srbije, ipak su postojale plodonosne relacije i međusobne inspiracije pogodne da se mračna istorija relativizuje i sruše predrasude o večnom neprijateljstvu. U svakom od šest poglavlja zbornika moglo je da se čuje nešto novo, zanimljivo i ohrabrujuće, što je očito promaklo Srbima i Nemcima svih proteklih vekova da bi se bolje razumeli.

Prvo poglavlje "Zajednički život Srba i Nemaca" vraća u davni 13. vek, kada su nemački rudari i zanatlije dolazili u srpske gradove donoseći svoja znanja i umeća.

- Može se reći da su zapravo Nemci bili gastarbajteri u Srbiji vekovima pre nego što je to postalo obrnuto - duhovito je primetila profesorka Šubert. Mnogobrojni zanatski termini koji se još i dan-danas koriste u srpskom jeziku preuzeti su još tada iz nemačkog. Početkom 19. veka je Srbija uživala veliki ugled u Nemačkoj zbog svoje borbe protiv mnogo jačeg Osmanlijskog carstva. Romantičari tog vremena - Gete, braća Grim, Herder, Vilhelm fon Humbolt, Klemens Brentano, Ludvig Uland, uveli su srpsku narodnu poeziju u nemačke salone i Srbima dali romantični oreol Davida u borbi protiv Golijata.

Ta slika je krajem istog veka potpuno preokrenuta nakon što su nemački intelektualci preuzeli teoriju filozofa Georga Vilhelma Hegela o Slovenima kao "varvarskim otpacima od civilizacije". Interesovanje za Srbiju i Srbe potpuno je splasnulo, pa nije čudo da je u to vreme nastala čuvena izreka koja se pripisuje Bizmarku da "ceo Balkan nije vredan jedne kosti jednog jedinog grenadira iz Pomeranije".

I literarni odnosi su bili pod uticajem politike. Tako je dr Vesna Cidilko navela primer pisca Danila Kiša, koji je bio nepoželjan u DDR-u, da bi njegova književna veličina bila priznata tek posle nemačkog ujedinjenja. Dr Šubert je navela i primer glumice Mage Magazinović, koja je na časovima glume u Berlinu upoznala čuvenog slavistu Gerharda Gezelmana, koji je pitao "Želite li dete od mene?" - na šta je ona smelo odgovorila "Da!" Venčali suse i živeli u Beogradu, gde je otvorila školu modernog plesa. Gezelman se u toku Prvog svetskog rata zajedno sa srpskom vojskom povlačio preko Albanije, što je opisao u knjizi "Bekstvo - srpski dnevnik".

Posebno mesto je pripalo Zoranu Konstantinoviću, književnom istoričaru i bliskom prijatelju dr Šubert, koji se još u ratnom zarobljeništvu zarazio nemačkom literaturom, a kasnije je bio univerzitetski profesor u Beogradu i Inzbruku.

- U vreme bombardovanja Srbije, Zoran je kontaktirao sve relevantne nemačke političare i naučnike, pokušavajući da im ukaže na nepravednost onoga što se dešava - rekla je dr Šubert.

Opisujući posetu Vuka Karadžića Geteu, Konstantinović je možda najbolje formulisao nadu u bolje nemačko-srpske odnose: "Na dan 13. oktobra 1823. Geteove kočije dolaze pred svratište u kome je gost odseo da bi ga odvezle na Frauenplan... Domaćin ga već očekuje. Pozivajući ga pokretom ruke, on mu pokazuje na kanape, na kome povezana u svežanj leži Grimova preporuka Geteu da primi Vuka Karadžića, prikaz koji je Grim napisao povodom Vukove 'Gramatike', i prevod jedne srpske narodne pesme zajedno sa Geteovim konceptom za članak o ovim pesmama objavljen u časopisu 'Kunst und Altertum', pa će ovaj Olimpljanin, kako je u jednom pismu o ovom susretu zabeleženo, reći: pogledajte, niste Vi prvi put gost pod mojim krovom, već dugo boravite kod mene.' A onda njih dvojica utonuše u razgovor.

Ova prekrasna scena živi u meni kao utopija usmerena unazad, kako je Maks Veber označio ovakve predstave rođene iz želje kada se vraćamo u prošlost da bismo zamislili budućnost."

Dario Vidojković je proučavao filmsku stranu nemačko-srpskih odnosa sa tezom "Nemci i Srbi na tragu Karla Maja u kanjonima Balkana" jer mnogi ne znaju da su i Srbi doprineli stvaranju kulisa za popularnog Vinetua i Old Šeterhenda. Ispričao anegdotu o tome kako su meštani, angažovani da statiraju, na snimanje došli neobrijani, obrazlažući to da "ionako igraju negativce, a oni svi nose brade". Reditelj ih je vratio kući jer je trebalo da budu Indijanci, a oni nemaju bradu i brkove.

Nastavak na Vesti-online.com...