Izvor: RTS, 22.Nov.2013, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemaština - jedini veran prijatelj
U trošnom kućerku u kikindskom naselju Sajan troje dece s majkom godinama žive u nemaštini. Od prošlog decembra, kad im je u četrdesetoj godini umro otac, život je još teži.
U ulici Lajoša Košuta u Sajanu, u kući sa brojem 102, koja se teško može nazvati stambenim objektom, živi 32-godišnja Edita Keresturi sa troje dece.
Žive od 11.000 porodične penzije, u kući koja je već dve godine bez struje. Skromna i bistra deca školu pohađaju u susednom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << selu. Nemaju nikog bližnjeg i stalno strepe da im se ono što je ostalo od krova ne sruši na glavu.
Aleksandar, koji u Iđošu ide u peti razred, kaže da ga je strah što živi u kući bez struje i gde krov stalno prokišnjava.
Dvanaestogodišnja Aleksandra uči danju, kako bi uštedela sveće.
"Drugarice mi ne dolaze zato što nemamo struju, a često me zovu na rođendane, ali ne idem jer nemam čime da im kupim poklon", kaže Aleksandra.
Sedmogodišnji Danijel je od stresa zanemeo kad je pre skoro godinu dana gledao oca kako umire. Skoro se ne odvaja od očeve slike. S vremena na vreme, njega i njegove obraduju predstavnici Crvenog krsta. Malo ko drugi ih se seti.
Dragoslav Miškov iz kikindskog Crvenog krsta objašnjava da je ova porodica na njihovoj evidenciji.
"Redovni su korisnici lanč paketa i Crveni krst shodno svojim mogućnostima pomaže ih sa higijenskim paketima, polovnom garderobom, ćebadima i sličnim stvarima", dodaje Miškov.
Zima je na pragu, a ogreva nema.
Majka Edita kaže da seku drva po dvorištu, ali kaže da je od hladnoće više brine kuća koja se svakim danom sve više kruni.
Očigledno je da kuća sa brojem 102, u ulici Lajoša Košuta u Sajanu neće izdržati prvi sneg. Šta sa ukućanima i mačkom, koja je jedina ostala da s njima deli siromaštvo, problem je koji bi neko morao što pre rešiti.
rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745
