Izvor: Blic, 22.Dec.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam recept za dug život
Jelena Kodžas sa Vračara proslaviće danas 100. rođendan sa porodicom i prijateljima u hotelu „Rojal". Iako na pragu drugog stoleća zdravlje je odlično služi, pokretna je, a događaja iz svog života i života Beograda i Srbije tokom 20. veka odlično se seća. Najveće njeno bogatstvo je, kako kaže, četvoro dece, pet unuka i šest praunuka.
Ekipu „Blica" dočekala je u svom stanu u Ohridskoj ulici na Vračaru, a društvo joj je pravila najstarija kćerka Jelica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jelena ne voli zimu i konstatuje kako je prošle godine grejanje bilo bolje.
- Ne izlazim po hladnoći. Hvala bogu, celog života sam bila zdrava. Tek 1999. godine me snašao prvi zdravstveni problem. Tada sam imala napad žuči. Do prošle godine sam izlazila i u šetnju, ali sad više ne mogu od kako sam pre četiri godine pala, pa mi se poremetila ravnoteža - priča Jelena Kodžas za „Blic".
Njena prva sećanja nisu vezana za Vračar i Beograd. Rođena je 1909. godine u Smederevu odakle joj je cela familija.
Jelena se udala u 18. godini, a do izbijanja Drugog svetskog rata mnogo je putovala. Svadbeno putovanje s mužem Petrom trajalo je šest nedelja brodom, a obišli su Budimpeštu, Beč, Belgiju, Pariz, Mediteran i obalom preko Italije nazad u Srbiju.
Najupečatljivije njeno sećanje vezano je za Drugi svetski rat i veliku eksploziju nemačke municije u Smederevu 5. juna 1941. godine. Tada su uništeni delovi Smederevske tvrđave, ranjene su ona i kćerka Jelica, a muž Petar je izgubio oko.
- Ma bili su srušeni celi kvartovi. Tog dana su deljene diplome, pa su svi školarci izginuli. U gostima je bilo i novosadsko pozorište, pa su i oni izgubili život - seća se Jelena.
Još gora sudbina nju i njenog muža Petra, koji je živeo 80 godina, dočekala je kada su došli komunisti na vlast i sve im uzeli. Od 1962. Jelena živi na Vračaru u stanu koji je kupila prodavši majčinu kuću u Smederevu.
U Beogradu je najviše vezana za Vračar. Religiozna je, voli crkvu i rado se seća kada je 12. maja 1989. godine podignut krst na kupoli Hrama svetog Save. Tada se popela čak do vrha kupole.
- Moj muž koji je bio tekstilni inženjer i studirao je u Belgiji bio je veoma muzikalan, tako da smo najčešće odlazili na koncerte ozbiljne muzike i u pozorište. Od Beograda sam uzela ono što mi je najlepše. To je Vračar, Hram svetog Save i šetnje po kraju koji volim. Najveći deo mog života provela sam tu - kaže Jelena Kodžas.
Pošto je tokom poslednje četiri godine slabije pokretna, kćerke joj posvećuju više pažnje. Najstarija Jelica je profesorka klavira u penziji, Olga je bila bankarski službenik, sin Nikola je bio direktor američke internacionalne škole na Senjaku, a drugi sin Darko živi u Luksemburgu gde radi kao koncert majstor.
- Nemam recept za dug život, to me često pitaju. Nisam pila, nisam pušila, nisam jela slano. Srećna sam što mi je porodica živa i zdrava i mislim da me to učinilo ovako dugovečnom - završava Jelena Kodžas.
Muzička porodica
Porodica Kodžas obiluje muzičkim talentima. Osim Jeleninog muža Petra koji je svirao violinu i sina koji je koncert majstor u Luksemburgu i njeni unuci su muzikalni. Unuka Jelena svira klavir, živi u SAD i predaje na fakultetu u Arizoni, a unuk Petar Kodžas takođe je muzičar i živi u SAD gde predaje gitaru i šef je katedre na fakultetu u Ročesteru. I sin njene kćerke Olge Jovan je muzičar i član je Beogradske filharmonije.
