Izvor: Blic, 30.Nov.2011, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam lepe reči
Ima nekih dosetki čak i otrcanih koje ljudi rado upotrebljavaju u nekim prilikama. Tako je jedna od mojih omiljenih reakcija u trenutku kad mi neko ukaže na nešto dobro, lepo i uspešno, a ja, ako sam blizak s tom osobom, sa nešto ironije dočekam se na noge sa dosta glupom dosetkom: „Nemam lepe reči!“ Kao to je tako dobro da nemam reči, ali sa ovim dodatkom da nemam „dobre“ reči ispada kao kontraotrov svakom sentimentalnom i neadekvatnom divljenju. Nije smešno? A meni jeste! >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Katkada opet nemam reči da tačno izrazim ono što bih hteo.
Katkada pred praznim ekranom kompjutera, kad napišem u nadnaslovu ime ove kolumne „Sa rukama u džepovima" pitam se da li imam prava da zameram, gunđam, kritikujem, prebacujem, ukazujem, pokazujem. Naravno, imajući na umu svoje mane i propuste. Svejedno da li sa rukama u džepovima ili ne. Sintagma „sa rukama u džepovima" trebalo bi da znači prevladavanje pasivnog stanja, opredeljenje za angažman, a ne pasivnost rezignacije ili nemar prema onom što te okružuje.
Grupa mladih izdavača Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu već nedeljama sređuje tekstove ove moje rubrike koju pišem od 3. novembra 1999. godine pod stalnim naslovom „Kultura i nekultura", a od 3. septembra 2003. pod sadašnjim naslovom „Sa rukama u džepovima". U početku su mislili da izaberu tekstove koje im se čine najboljim, a onda su konstatovali da je bolje da objave sve, jer ispada da su i one kolumne koje tog trenutka deluju kao neko moje trenutno zapažanje karakteristične za taj trenutak naše prošlosti (takva kakva je!) i ne bi se danas mogle dogoditi iz najrazličitijih razloga. Možda je to dovoljan razlog da se objave integralno, iako će knjiga biti pozamašna.
Nemam lepe reči koliko me to raduje!
Povezane vesti: Devet razloga za sreću Nesvakidašnji rečnik
