Izvor: Blic, 04.Okt.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemaju uputstva kako da rade
Iako je školska godina uveliko počela, još nema podataka koliko je dece sa smetnjama u razvoju krenulo u osnovne škole. Takođe, još nisu formirane i interresorne komisije koje bi pratile kako napreduju ovi mališani. Zbog nepostojanja jasnih pravila i obaveze da upišu svako dete, u problemu su se našli svi od učitelji, preko roditelja do samih đaka.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja sva deca bez obzira na njihovo zdravstveno stanje mogu pohađati redovnu školu. Dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je samo da se roditelji opredele gde žele da im se dete školuje. Međutim, kako nisu doneta dovoljno precizna uputstva o tome kako bi inkluzivna nastava trebalo da izgleda, nastavnici su prepušteni sami sebi. Nedovoljno spremni i ne naviknuti na rad sa decom sa smetnjama u razvoju, učitelji se suočavaju, kako kažu, sa velikim problemima.
- Nisam protiv inkluzije, ali mislim da smo mi nespremni za ono što nam se dešava. Dva ili tri seminara nisu dovoljna da me obuče za rad sa teško autističnim detetom. Uz svu moju želju, ja ne znam šta i kako treba da radim. Nisam defektolog i ne umem da ocenim šta bi ovaj mališan trebalo da zna kad završi prvi razred. On zahteva potpunu posvećenost i moje stalno prisustvo čak i tokom odmora, a u odeljenju imam još 22 đaka. Kontaktirala sam kolege iz specijalnih škola, ali ovo nije nešto što treba da radimo ad hoc - požalila se učiteljica iz jedne osnovne škole na Zvezdari. U školama se žale da su od samog početka školske godine morali da improvizuju.
- Imamo jednog đaka sa višestrukim poremećajem, a njegovi roditelji su želeli da ga iz specijalne škole prebace kod nas. Oni plaćaju logopeda koji sve vreme sedi u klupi sa detetom. Mi smo za sada pristali na to, jer smo procenili da je to u najboljem interesu deteta u ovom trenutku. Ipak, mislim da je trebalo postepeno da ulazimo u ovu priču tako što bi se prvo uključila deca sa blažim oštećenjima - ističe jedan od direktora osnovne škole sa Vračara.
Kao drugi veliki problem sa kojim su se škole susrele je nerazumevanje roditelja ostalih učenika. U jednoj beogradskoj školi već prve nedelje školske godine, dobili su čak tri ispisnice. Zbog toga većina direktora smatra da inkluzivno obrazovanje ne bi trebalo da se radi po svaku cenu, kao i da bi o tome koje dete može, a koje ne da ide u redovnu školu trebalo da odlučuje stručna komisija, a ne samo roditelji. Ipak, ima i nastavnika koji se sa tim ne slažu i koji smatraju da ne treba deca da se adaptiraju na školu, već škola mora da se prilagodi njima.
- Inkluzija traži više truda, ali nije neizvodljiva. U odeljenju imam dečaka sa višestrukim smetnjama. Došao je u treći razred, a znao je samo slova i brojeve, a uz to je bio i asocijalan. Pošto nije bilo nikakvih uputstava, oslonio sam se na iskustva u inostranstvu. Uz pristanak roditelja napravio sam individualni obrazovni plan i u rad uključio pedagoga, psihologa, doktora iz doma zdravlja i bibliotekara. Ono što mu dobro ide, iskoristio sam za vežbanje stvari u kojima je lošiji. Ovo dete sada zna da sabira, oduzima, deli i množi, da izgovara glasove koje nije znao kao i da logički povezuje pojedine pojmove - priča za „Blic" svoje iskustvo Darko Stanojković, učitelj OŠ „Branko Pešić" u Zemunu. Učitelj napominje da dok je radio sa ovim đakom ostali učenici nisu trpeli.
U Sekretarijatu za obrazovanje kažu da još ne znaju koliko je upisano učenika sa smetnjama u razvoju, jer je sve u nadležnosti Ministarstva prosvete. Sa druge strane, u ministarstvu napominju da će podaci biti poznati tek krajem meseca kada bi trebalo da budu formirane i nadzorne komisije.
Opštine će uklanjati fizičke barijere
Direktori i nastavnici ističu da će inkluzija ići mnogo lakše sa decom koja imaju fizička oštećenja. Pravilnik koji još nije stupio na snagu predviđa uključivanje lokalnih samouprava koje bi imale obavezu da obezbede uslove da deca sa hendikepom nesmetano pohađaju nastavu. Tu se pre svega misli na uklanjanje fizičkih barijera, ali i na kupovinu pomagala koja ova deca koriste.