Izvor: Politika, 14.Maj.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemački studenti krstarili Balkanom

Akademci Fakulteta primenjenih umetnosti u Minhenu osam dana putovali autobusom, bez vodiča, da bi upoznali republike bivše Jugoslavije

Šest puta je dvadeset troje nemačkih studenata u „Lastinom” autobusu, za osam dana, prelazilo međurepubličke granice bivše Jugoslavije. Čas tamo, čas ovamo. Pa opet tamo. Da se pitalo dvadesettroje visokoškolaca Fakulteta primenjenih umetnosti u Minhenu, ona stara dobra Jugoslavija ne bi se nikada ni raspala. Ali, jeste. Mladim Nemcima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije jasno: ljudi izgledaju isto, govore istim jezikom (kažu, tako im zvuči – isto), a toliko graničnih prelaza i carinika.

Ako je to bio prvi utisak sa turneje mladih umetnika koje je vodio profesor Matias Vener, kako bi upoznali ovo parče Evrope, drugi jeste svakako izvesna Snježana, iz hotela „Čarobni breg”, koja ih je provela Mokrom Gorom i Višegradom.

– Gledali smo tamo film Emira Kusturice „Maradona”, titlovan na engleskom. Mokra Gora me neodoljivo podseća na mali Diznilend – kaže profesor Vener.

Ne znamo šta bi na ovo odgovorio Kusturica, jer se povukao iz javnog života – izgleda i sa Mokre Gore – ali će slavni režiser imati priliku da upozna Nemca naredne zime. Profesor je, naime, toliko oduševljen pejzažima planine da je već rezervisao datum za skijanje.

I Genua Shamberg će ponovo doći u ove krajeve. Ima i zašto. Otac njene majke, Genuin deda, rođen je u selu kod Prokuplja. Genua je načula da se to selo zove Jugovac. Iz tog Jugovca, otišao davno mladić u Nemačku, upoznao je izvesnu Nemicu, ona je rodila dete, a Jugović iz Jugovca zbrisao i nestao bez traga. To je deo porodične sage mlade Nemice, koju tek namerava da proživi i istraži… 

Ovoga puta, autobus ih nije vodio na jug Srbije. Na putovanje su, po svojoj želji, otišli bez vodiča. Što zbog avanture, što zbog štedljivosti.

– Imali su svoje želje. Obišli su Beograd, Mokru Goru, Sarajevo, Mostar, Dubrovnik, Trebinje, Višegrad. Pa opet u Beograd – kaže Damjan Borisavljević, turistički vodič.

Bio je dovoljan samo vozač autobusa Vlada. Damjan je bio neka vrsta „es-em-es vodiča”, koji je navodio autobus iz Beograda.

Nemački turisti posetili su spomen-obeležja iz prethodnog građanskog rata u Srebrenici i Bratuncu. Obišli su kanjon Sutjeske i sva ona mesta gde su se vodile velike vojne operacije tokom nemačkog pokušaja da slome partizane. 

– Zaista je Ričard Barton glumio Tita? Ko je režirao taj film? – iznenadio se profesor posle saznanja da je slavni glumac igrao maršala u jugoslovenskoj produkciji. Odoše i u Titov bunker u Konjicu, gde su se tek oduševili skrovištem nekadašnjeg najvećeg sina naših naroda i narodnosti.

– Želeli smo da upoznamo lokalno stanovništvo i njihove običaje, kao i kulturne, istorijske i umetničke vrednosti… Spavali smo po hostelima i bili dočekivani od domaćina na lep način – kažu Iva, Anabela i Ana.

Očarane su bojama prirode, netaknute i divlje, u svim republikama. Oduševljene gostoljubivošću ljudi gde god bi se zaustavili. Zbog toga mladim nemačkim đacima ni na kraj pameti ne može da dopre zašto se sav taj fini svet, uz toliko krvi, razdužio i otišao, svako na svoju stranu.

Hoće li im biti jasnije poruke iz Andrićevog romana „Na Drini ćuprija”, koji su pročitali kao obaveznu lektiru, uoči puta? Andrić im je zapravo bio taj nevidljivi vodič kroz našu prošlost, mentalitet i sudbinu. Pokušaće da dokuče oni tu tajnu. Čuli su i za Guču, za prasak truba, za gromove i munje sa planine Jelice, pa se spremaju da na leto, opet svrate. 

I, završiše mladi Nemci turneju. Proslaviše na splavu i priznaše da je ostala velika enigma – zašto u svim delovima Jugoslavije služe tako ogromne porcije hrane. Nezamislivo za nemačke želuce koji treba sve to da svare…

Aleksandar Apostolovski

objavljeno: 14.05.2013.

Nastavak na Politika...