Izvor: B92, 28.Maj.2021, 16:39
Nemački general je naredio istrebljenje; "Tražićemo da nam oproste"
Berlin -- Nemačka je priznala odgovornost za genocid počinjen u Namibiji tokom kolonijalne vladavine i obećala da će platiti više od milijardu evra.
U "nameri da prizna ogromnu patnju nanesenu žrtvama", Nemačka će podržati "rekonstrukciju i razvoj" Namibije sa 1,1 milijardu evra.
Nemački kolonizatori ubili su desetine hiljada pripadnika autohtonih plemena Herera i Name u masakrima 1904-1908. Prvi genocid 20. veka - kako su ovaj zločin nazvali istoričari >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - godinama je ozbiljno narušio odnose između Namibije i Nemačke.
Iako je Berlin već priznao da su za zločine odgovorne nemačke kolonijalne vlasti, Nemačka je odbila da plati direktnu odštetu.
"Iz današnje perspektive, sada ćemo ove događaje nazvati pravim imenom: genocid", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Hejko Mas u izjavi.
Mas je pozdravio sporazum postignut nakon više od pet godina pregovora između Nemačke i Namibije o događajima na području koje je bilo pod vlašću Berlina od 1884. do 1915. godine.
Istorijski i moralni sporazum "U svetlu istorijske i moralne odgovornosti Nemačke, tražićemo oproštaj od Namibije i potomaka žrtava za počinjene„ zločine ", rekao je Mas.
U "nameri da prizna ogromnu patnju nanesenu žrtvama", Nemačka će podržati Namibiju "obnovu i razvoj" kroz finansijski program od 1,1 milijarde evra (1,34 milijarde dolara), rekao je Mas.
Prema izvorima upoznatima sa pregovaračkim procesom, taj iznos će se plaćati tokom 30 godina, a prvenstveno mora biti namenjen potomcima naroda Herero i Nama.
Tokom vladavine Berlina od 1884. do 1915. godine, Namibija se zvala nemačka Jugozapadna Afrika. Zemlja tada potpada pod vlast Južne Afrike i tek nakon 75 godina, 1990. godine, stiče nezavisnost.
Tenzije sa nemačkim kolonizatorima eskalirale su 1904. godine kada su se ljudi Herero, nakon oduzimanja zemlje i stoke, pobunili. Ubrzo nakon toga, pobunili su se i pripadnici naroda Nama, a pobunu su ugušile nemačke carske trupe.
Tokom bitke kod Vaterberga u avgustu 1904. godine, oko 80.000 ljudi iz plemena Herera pobeglo je, uključujući žene i decu. Nemačke trupe su ih gonile kroz pustinju Kalahari, a samo 15.000 ih je preživelo.
Istrebljenje naroda naručio je nemački general Lotar von Trota, koji je poslat da uguši pobunu. Između 1904. i 1908. ubijeno je najmanje 60.000 pripadnika naroda Herero i oko 10.000 pripadnika naroda Nama.
Kolonijalni vojnici izvršili su masovna pogubljenja; muškarci, žene i deca prognani su u pustinju gde su hiljade umrle od žeđi i postavili zloglasne koncentracione logore poput onog na ostrvu ajkula.
Zverstva počinjena tokom kolonizacije godinama su narušavala odnose dveju zemalja, a 2015. godine započeti su pregovori o sporazumu koji bi obuhvatio zvanično izvinjenje Nemačke, kao i razvojnu pomoć.
Ali u avgustu prošle godine, Namibija je rekla da je kompenzacija koju je ponudila Nemačka neprihvatljiva. Detalji ponude nisu navedeni.
Predsednik Namibije Hege Gejngob primetio je da je Berlin odbio da koristi termin "reparacije", jer je taj termin izbegnut tokom pregovora između Nemačke i Izraela nakon holokausta. Međutim, u nastojanju da olakša proces pomirenja, Nemačka je 2018. godine vratila ostatke Herera i Name, a tadašnja ministarka spoljnih poslova Michelle Muntefering zatražila je "oproštaj od srca".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
