Izvor: B92, 24.Jan.2021, 19:06
"Nemačka vlada ima veliki interes za razvoj BiH"
Kristijan Šmit, bivši ministar poljoprivrede Nemačke kandidovao se za visokog predstavnika u BiH.
Kristijan Švarc-Šiling bivši visoki predstavnik u BiH, podržava njegovu kandidaturu, piše za Dojče vele.
Nemačka je 20. januara zvanično kandidovala bivšeg ministra poljoprivrede Kristijana Šmita (CSU) za visokog predstavnika u BiH. Konačno!
Poslednjih sedmica u medijima u BiH je o ovoj temi bilo prisutno mnoštvo teorija zavere koje sveukupno nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odgovarale istini.
Važno je napomenuti da ovom kandidaturom Nemačka preuzima "inicijativu da se zemlja ponovo pojačano dovede na međunarodnu političku agendu. Nemačka vlada ima veliki interes za razvoj BiH i podržava perspektivu članstva zemlje u EU", navedeno je na službenoj stranici Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.
Ovom kandidaturom, čiji je predlog došao od nemačke kancelarke Angele Merkel je pre svega jasno poručeno sledeće: Ured visokog predstavnika neće biti ukinut, naprotiv.
On treba sa novim snagama i novom politikom međunarodne zajednice ponovo da dobije na utjicaju u BiH. Sadašnji visoki predstavnik Valentin Incko i ja od oktobra 2020. godine govorimo stalno o "trećoj fazi" OHR-a. Ured visokog predstavnika postoji da bi osigurao civilnu implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma i ta njegova uloga nije završena. Postoji mnogo toga što se mora uraditi kako bi se podržala tranzicija Bosne i Hercegovine ka demokratiji i njen putu ka EU.
Pri tome može biti samo prednost to što Kristijan Šmit razume neke stvari o BiH.
Nemačka ne bi ni pokretala ovu inicijativu da misli da sve treba da ostane po starom. Naprotiv, ovo samo pokazuje da Nemačka podržava BiH.
Iza kandidature Kristijana Šmita se ne krije, kako su neki u BiH zlonamerno tvrdili, nekakav jednostrani postupak niti je ona usledila u tajnom dogovoru sa Rusijom, već u "uskoj koordinaciji sa međunarodnim partnerima i članovima Upravnog odbora Veća za sprovođenje mira".
Takve tvrdnje su nerazumljive i sa ovom kandidaturom nespojive. BiH mora promeniti svoj Ustav ako iz slepe ulice želi da izvuče nefunkcionalnu državu. Demokratski principi moraju oživeti i brojne presude Evropskog suda za ljudska prava moraju konačno biti implementirane.
Želim ovde spomenuti dve zaista dobre analize o BiH: Wilson Center Paper i Democratization Policy Paper. Obe analize sadrže brojne dobre predloge – i u ni jednoj od njih ne stoji da visoki predstavnik treba da sprovede promene Ustava korišćenjem Bonskih ovlašćenja (Bonn Powers).
Uvek je bio i uvek će biti zastupan stav da promene Ustava moraju napraviti Bosanci i Hercegovci sami. Tako je bilo u moje vreme, kada sam bio visoki predstavnik u BiH i tako mora ostati i ubuduće: Civilne inicijative moraju igrati glavnu ulogu – ali pritom je podrška međunarodne zajednice apsolutno neophodna.
S radošću mogu zaključiti da u BiH u poslednje vreme ne nedostaje takvih incijativa. Upravo sam primio nekoliko upita u kojima se traži odgovarajuća pomoć u podršci takvim građanskim inicijativama.
Želim još jednom naglasiti da OHR nije slučajno u BiH, da je njegova uloga i dalje od velike važnosti, i da je potrebna snažnija politika međunarodne zajednice u BiH. Postoji tako mnogo drugih reformi i zakona, koji u nefunkcionirajućem parlamentu zemlje čekaju na implementaciju, jer tamo etnički kriterijumi i dalje imaju prioritet, a blokade određuju svakodnevni politički život. Ovde se međunarodna zajednica mora jače angažovati i dati podršku OHR-u i njegovom šefu.
Kao primer uvijek navodim zakon protiv negiranja genocida i glorifikacije ratnih zločina. Niko, ko ima barem malo empatije, ne može imati ništa protiv takvog zakona, ali parlamentarci u BiH ne uspevaju da usvoje ovaj zakon.
U mojoj novoj knjizi "Proigrani mir u BiH" sam veoma često pisao o jednom veoma važnom momentu u istoriji: kada se naime u jednom političkom trenutku susretnu pozitivne, snažne ličnosti, onda može doći do velikih promena. To da je svet sada dočekao novog predsjednika SAD, Džoa Bajdena, koji je tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 90-tih godina uvek bio na pravoj strani, ne bi trebalo ni u BiH da ostane bez značaja.
Ambasadori SAD i Velike Britanije su ove sedmice u svom zajedničkom blogu napisali da traže "voljne partnere" kako bi pomogli Bosni i Hercegovini. Sa ovom kandidaturom Kristijana Šmita Nemačka pokazuje da je spremna da bude takav partner.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
