Izvor: RTS, 22.Maj.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka slavi 60 godina ustava
Ekumenskom misom u Berlinskoj katedrali počinje proslava 60. godišnice nemačkog ustava. Na svečanosti u Koncertnoj dvorani učestvuje 1.400 predstavnika države, privrede, kulture i verskih zajednica.
Pre 60. godina 23. maja, samo četiri godine posle kapitulacije nacističke Nemačke i okupacije zemlje od strane savezničkih sila, donet je "temeljni ustav".
Ustav je važio za 11 pokrajina na teritoriji koju su kontrolisale zapadne okupacione snage - SAD, Velika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Britanija i Francuska.
Stupanje na snagu "temeljnog ustava" smatra se trenutkom stvaranja Savezne Republike Nemačke. Njoj je, posle pada Berlinskog zida, 3. oktobra 1990. godine pristupila nekadašnja socijalistička Nemačka Demokratska Republika.
Proslava 60. godišnice nemačkog ustava počinje danas u Berlinu ekumenskom misom, kojoj će prisustvovati vodeće ličnosti nemačke politike.
Na svečanosti u Koncertnoj dvorani, posle mise u Berlinskoj katedrali, učestvuje 1.400 predstavnika države, privrede, kulture i verskih zajednica.
Jedini govornik na ceremoniji, kojoj će prisustvovati i savezna kancelarka Angela Merkel i predsednik Bundestaga Norbert Lamert, biće šef države Horst Keler.
Povodom "rođendana" u Berlinu će biti održana velika ulična proslava na prostoru između Brandenburške kapije i Kipa slobode.
Posetiocima će se na štandovima predstaviti sve nemačke federalne jedinice, a u programu učestvuju mnogobrojne muzičke grupe i umetnici iz Nemačke.
Nemačka sutra bira šefa države
Nemačka bira šefa države, a za favorita važi sadašnji predsednik Horst Keler iz Hrišćansko-demokratske unije, kancelarke Angele Merkel, čijim petogodišnjim radom je, sudeći po anketama, većina Nemaca zadovoljna.
Njegov protivkandidat Gezine Švan iz Socijaldemokratske partije, predsednik Evropskog univerziteta u Frankfurtu na Odri, koja je i pre pet godina bila Keleru ''izazivač'' i izgubila, takođe nije bez šansi da pobedi i postane prva žena u istoriji Nemačke na čelu države.
U trci za predsedničko mesto učestvuje i predstavnik levice, glumac Peter Zodan, za koga se smatra da je bez šansi, pa se zato špekuliše da bi, ukoliko bi posle prvog kruga ta partija povukla svog kandidata, Gezine Švan mogla, uz pomoć glasova levice, da pobedi Kelera.
Ko će postati šef države odlučivaće Savezna skupština, ustavni organ zemlje sastavljen od članova Bundestaga i predstavnika nemačkih pokrajina, koja se sastaje jednom u pet godina zbog izbora šefa države.
Ustav omogućava da se predsednik bira iz tri pokušaja - u prvom i drugom pokušaju je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.
Na izboru predsednika učestvovaće 1.224 poslanika Bundestaga i predstavnika 16 nemačkih pokrajina, a apsolutna većina je 613 glasova.
Prema nemačkom ustavu, koji su im ''skrojile'' sile pobednice u Drugom svetskom ratu, Nemačka ne bira direktno ni kancelara, ni predsednika.
Savezni predsednik, prema ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa, stariji od 40 godina. Kandidat ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.
