Izvor: VOA, 09.Nov.2019, 17:24

Nemačka proslavila tri decenije od pada Berlinskog zida

Nemačka proslavila tri decenije od pada Berlinskog zida

Nemačka proslavlja 30-godišnjicu pada Berlinskog zida koji je razdvajao Istočnu i Zapadnu Nemačku. Predsednik Frank-Valter Štajnmajer zahvalio se susedima iz istočne Evrope što su pokrenuli mirnu revoluciju, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da se demokratske vrednosti ne smeju uzimati zdravo za gotovo. Godinu posle rušenja zida, koji je skoro tri decenije u Berlinu razdvajao istočni, komunistički deo od kapitalističkog Zapada i postao moćni simbol hladnog rata, Nemačka se ponovo ujedinila. Desetine hiljada ljudi okupile su se u subotu uveče ispred Brandenburške kapije na koncertu i vatrometu u okviru proslave tridesetogodišnjice pada zida. "Danas se, sa dubokom zahvalnošću, sećamo događaja od pre 30 godina", izjavio je nemački predsednik Štajnmajer na ceremoniji kod spomenika u ulici Bernauer, kojoj su prisustvovali nemačka kancelarka Angela Merkel, i šefovi država Poljske, Mađarske, Slovačke i Češke Republike. Oni su, zatim, zadenuli ruže u pukotine nekada strašne barijere koja je 28 godina delila grad.  U avgustu 1989, mađarski graničari su prvi put dozvolili ljudima iz Istopne Nemačke da slobodno prelaze u Austriju, čime se utro put padu Berlinskog zida tri meseca kasnije, a time - i kraju "gvozdene zavese".  Štajnmajer je, međutim, istakao da taj istorijski događaj nije označio "kraj istorije", kako je svojevremeno rekao američki istoričar Fransis Fukujama.  "Borba političkih sistema se nastavlja a budućnost je neizvesnija nego ikada ranije", rekao je. "Liberalna demokratija se osporava i dovodi u pitanje", rekao je Štajnmejr, pozivajući Nemačku i evropske saveznike da se bore za mirnu i ujedinjenu Evropu.  Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je odrasla u istočnom delu Nemačke, imala je sličnu poruku. "Vrednosti na kojima je Evropa zasnovana - sloboda, demokratija, jednakost, vladavina zakona, poštovanje ljudskih prava - ne mogu da se podrazumevaju. Moraju da se oživljavaju i brane, iznova i iznova." Govoreći na komemoraciji pored male kapele blizu mesta nekadašnjeg zida, Merkel je odala poštu onima koji su ubijeni ili uhapšeni dok su pokušavali da pobegnu iz Istočne u Zapadnu Nemačku, i poručila da borba za slobodu širom sveta - nije završena. “Berlinski zid je istorija, dame i gospodo, i uči nas - nijedan zid koji deli ljude i ograničava slobode nije tako visok niti širok da ne može da se razbije", rekla je.  Merkel je takođe istakla da je 9. novembar, ujedno i težak datum u nemačkoj istoriji, jer je godišnjica Kristalne noći, pogroma Jevreja 1938. godine koji je bio uvod u Holokaust.  Ministar spoljnih poslova Nemačke Heiko Mas, takođe je iskoristio priliku da pozove na evropsko jedinstvo, ističući da se "moć udaljava od Evrope, autoritarni modeli jačaju, SAD su sve više obuzete same sobom, a međunarodno pravo slabi". "To znači da ćemo morati da prevaziđemo neke od nacionalnih tabua koje toliko volimo. Posebno ovde, u Nemačkoj. Ali to moramo, i to odmah." Aksel Klausmajer, direktor memorijalnog mesta Berlinski zid, podsetio je na prizore oduševljenih Berlinaca iz istočnog i zapadnog dela, kako se uplakani grle 9. novembra 1989. On je odao priznanje mirnim demonstrantima u Istočnoj Nemačkoj i susednim zemljama Varšavskog pakta, koji su izašli na ulice tražeći slobodu i demokratiju, i reformskoj politici tadašnjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova.    Zbog protesta i ljudi koji su neprestano bežali iz Istočne Nemačke, pojačan je pritisak na komunističku vladu zemlje da otvori granice sa Zapadom i, na kraju, okonča posleratnu podelu Nemačke.  Trideset godina kasnije, Nemačka je postala najmoćnija ekonomska i politička snaga na kontinentu, ali i dalje postoje duboke dileme među nekima u zemlji o tome kako je vođena tranzicija od socijalizma ka kapitalizmu. Instalacije, koncerti i javne debate održavaju se širom Berlina i u drugim delovima Nemačke, u okviru obeležavanja pada zida.  

Nastavak na VOA...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

Berilnski zid pao je pre 30 godina, ali njegovi ostaci i dalje stoje i to na NAJNEOČEKIVANIJIM MESTIMA U SVETU! Pogledajte gde (FOTO)

Izvor: Blic, 09.Nov.2019

Tri decenije nakon pada Berlinskog zida, koji je nekada odvajao Istočni Berlin od Zapadnog Berlina, stotine delova njegovih delova razbacane su po zemljama širom sveta.

Nastavak na Blic...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.