Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2011, 13:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka (ne)planira "elitne obveznice"?

BERLIN, PRAG,VARŠAVA -

Nemačko ministarstvo finansija naglasilo je danas da nema nameru da izda zajedničke obveznice sa pet zemalja evro zone koje imaju najviši kreditni rejting - AAA, kako bi umirili finansijska tržišta.

Portparol Ministarstva finansija Johanes Blankenhajm opovrgao je pisanje današnjeg Velta koji navodi da su pregovori o izdavanju takozvanih "elitnih obveznica" toliko uznapredovali da zainteresovane zemlje sada razgovaraju o organizacionim pitanjima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Blankenhajm je rekao da Nemačka "radi intenzivno na stabilizaciji Unije", ali da je to bazirano na predloženim promenama Lisabonskog ugovora.

Kancelarka Angela Merkel više puta poslednjih dana oštro je odbacila planove za izdavanje zajedničkih obveznica svih 17 zemalja evro zone i istakla da želi da se "elitne obveznice" uvedu samo u slučaju da ne budu sve članice EU želele da se slože sa izmenama Lisabonskog sporazuma koje predlažu Nemačka i Francuska.

U tekstu Velta, koji se poziva na diplomate EU visokog ranga, navodi se da su "elitne obveznice" deo plana koji će Merkelova i francuski predsednik Nikola Sarkozi predstaviti na samitu EU 9. decembra.

Prema pisanju Velta, pored Nemačke, "elitne obveznice" želi još pet zemalja zone koje imaju najviše ocene (AAA) kreditne sposobnosti rejting agencija - Francuska, Finska, Holandija, Luksemburg i Austrija.

Nemački list, pozivajući se na pregovaračke krugove, navodi da bi kamata na ove obveznice iznosila 2,5 odsto, što je samo malo više od sadašnje kamate na nemačke državne obveznice.

Svrha "elitnih obveznica", kako se navodi, jeste da stabilizuju zemlje sa najvišom kreditnom sposobnošću, ali i da se istovremeno podigne "zaštitni bedem" koji će umiriti finansijska tržišta.

Međutim, kako dalje prenosi Velt, i zemlje u kojima traje dužnička kriza mogle bi da profitiraju od "elitnih obveznica", jer bi kreditima iz tako dobijenih sredstava mogli da se finansiraju ne samo dugovi zemalja sa trostrukom A ocenom rejting agencija već, uz strogo postavljene uslove, i pomoć za zemlje u krizi kao što su Italija ili Španija.

To bi uskoro moglo čak da bude i nužno, jer evropski zaštitni fond EFSF ne uspeva da nađe dovoljno privatnih finansijera na koje se prvobitno računalo.

U izdavanju "elitnih obveznica" ključnu ulogu bi trebalo da ima Savezna finansijska agencija sa sedištem u Frankfurtu na Majni koja upravlja nemačkim dugovima.

Ideja o novim obveznicama koje bi izdale najjače zemlje evro zone deo je, kako prenosi Velt, plana nemačke vlade koji predviđa neku vrstu posebnog evro-sporazuma kojim bi se samo nekoliko zemalja evro zone obavezalo na jaču budžetsku kontrolu i bolje koordiniranu finansijsku politiku.

Problemi sa emisijom državnih obveznica u Srednjoj Evropi

Dužnička kriza u evrozoni vuče na dole valute u Srednjoj Evropi, uz mađarsku forintu i češku krunu i poljski zlot, a obe zemlje koje donedavno nisu imale nikakve probleme da prodaju državne obveznice razmatraju da li da zbog nepovoljnih uslova na tržištu odustanu od emisije novih obveznica.

Vlada češkog premijera Petra Nečasa sprema emisiju obveznica za ovu sredu u nominalnoj vrednosti od 307 miliona evra, ali analitičari upozoravaju da je trenutak najgori mogući, jer tržišta iščekuju samit EU 9. decembra i da li će on konačno dati recept za zaustavljanje spirale dužničke krize.

Investitori uoči samita rasprodaju i češke državne obveznice a dobit od njih neprestano raste u poslednja dva meseca.

Dok je početkom septembra dobit od obveznica sa desetogodišnjim rokom isplate bila 2,8 odsto, sada je porasla na 4,4 odsto.

"Na tržištu nema kupaca i svaka prodaja obara cenu obveznica", kazao je za današnje Hospodaržske novini analitičar Jan Čermak.

Probleme sa prodajom obveznica ima i susedna Poljska, čija privreda je kroz svetsku ekonomsku krizu prošla sa najmanje potresa u celoj EU i jedina nije zapala u recesiju.

Poljski ministar finansija Jacek Rostovski razmatra mogućnost da zaustavi emisije obveznica iz kojih se servisira poljski dug, budući da nesigurnost na tržištu ide na ruku spekulativnim napadima na zlot, piše danas poljski Đenjik Gazeta pravna.

Poljska nema potrebe da za servisiranje duga do kraja godine pozajmljuje preko državnih obveznica, pošto je svoje uspešno prodala u oktobru i Ministarstvo finansija ima rezervu od 10 milijardi evra.

Rostovski takođe očekuje odluke samita 9. decembra, a za narednu godinu je, zbog neizvesnosti kako će se razvijati kriza, pripremio čak tri varijante državnog budžeta u zavisnosti od toga da li se očekuje privredni rast ili čak i recesija.

"Opasno raste rizik da će na kraju godine zaduženje Poljske preći 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Već pri kursu 4,69 zlota za jedan evro zaduženje će iznositi 55 odsto BDP-a", kazao je poljskom listu analitičar Viktor Vojćehovski.

Zlot je prošlu sedmicu završio na kursu 4,5 zlota za evro, a analitičari očekuju dalji pad koji neće moći da zaustave ni intervencije centralne banke, kao što je neuspešna bila i intervencija protekle sedmice.

"Problemi Mađarske, Belgije i Italije mogu na duže staze da oslabe zlot", rekao je Vojćehovski.

Poljsko Ministarstvo finansija predložilo je vladi da se ubuduće zaduženje Poljske obračunava prema srednjem kursu evra za tu godinu a ne na osnovu onog koji važi krajem godine.

Dug bi prema BDP-u bio manji, a izbegli bi se i uobičajeni napadi špekulativnog kapitala na zlot krajem godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...