Izvor: RTS, 29.Jun.2014, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka i Srbija - novi početak

Visoki srpski političari sutra su u Berlinu gosti nemačkog ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera. Premijer Aleksandar Vučić, ministarka državne uprave Kori Udovički i ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Dušan Vujović učestvovaće u Berlinu na diskusiji sa dvostrukim ciljem: da se istraže potencijali ekonomske saradnje dve zemlje, i da se simbolički Srbija fiksira kao nemački prijatelj u evropskoj politici.

Ekonomija i simbolika idu u ovom slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ruku pod ruku. Simbioza izmešanih političkih poruka vidljiva je u nazivu berlinskog skupa, koji zvanično glasi: "Novi početak - Brisel: Srbija na putu prema EU", dok bi se nezvanično mogao prevesti kao "novi početak - Berlin".

Za slučaj da je ta simbolika preslaba, ili da deluje inflatorno, domaćini i gosti smislili su potez koji srpskoj diplomatiji daje viši rang od onog koji je do sada imala. Pre nego što se označi trasa novog ekonomskog početka, Vučić i Štajnmajer posetiće zgradu u kojoj se pre izbijanja Drugog svetskog rata nalazila Ambasada Kraljevine Jugoslavije i gde je radio njen poslednji berlinski ambasador - Ivo Andrić.

U "Andrićevoj sobi" upisaće se u knjigu Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP), koje od svog osnivanja pre 60 godina kao neka vrsta "intelektualne fabrike" savetima i mišljenjima stoji na usluzi nemačkim vladama.

Novi početak u Andrićevoj sobi

Do 1999. sedište Nemačkog društva za spoljnu politiku bilo je u Bonu, a u poslednjih 15 godina ono je u zgradi bivše berlinske Ambasade Kraljevine Jugoslavije.

Simbolički povratak na prve ratne godine 1939-41. ne može biti jasniji. Najpre, to za Jugoslaviju i Srbiju još nisu bile ratne godine, već vreme koje istoričari opisuju kao zonu visoke diplomatije na relaciji Berlin-Beograd, u kome su prvi insistirali na savezništvu, a drugi grozničavo pokušavali da odlože, uz nešto sreće i pameti, možda potpuno izbegnu ulazak u rat.

Gledano na taj način, Vučić i ministri njegove vlade posećuju sutra ne samo sobu gde je Andrić radio, već sobu u kojoj je Andrić pre svega očajavao pred nemogućim.

Autorstvo nad zgradom koja stoji na uglu Rauchstrasse-Drakestrasse u berlinskoj opštini Tirgarten, pripada arhitekti Verneru Marhu, inače graditelju Olimpijskog stadiona iz 1936. godine.

Marh je od početka stajao u ugovornom odnosu sa Ministarstvom spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, što znači da je objekat od prvog trenutka imao jasnu namenu i nije se tek nizom slučajnosti našao u beogradskim rukama.

Bilo je to vreme kada se u Berlinu na sve strane gradilo, ne samo za Olimpijadu. Albert Šper je krenuo u ostvarivanje megalomanskog projekta "Germanija", i za to mu je bio potreban prostor, veoma mnogo prostora.

U to ime su iz centra grada iseljene sve ambasade, a njih dvanaest, uključujući i jugoslovensku, našle su utočište, ako se tada uopšte moglo govoriti o utočištu, u mirnom i zelenom kvartu Tirgarten.

Da je Marh dobro obavio svoj posao, vidi se ne samo po sjaju kojim ta zgrada zrači posle renoviranja pre deceniju i po, već i po činjenici da se nalazi pod zaštitom Zavoda za kulturne spomenike.

Domaćini i gosti sutra vremeplovom, nakratko putuju u godine kada su stvari između Beograda i Berlina potekle lošim putem - odatle bi se u današnjicu vratili novom, korigovanom trasom.

Ko se boji jakog Berlina?

Novi početak, svakako, ali ta floskula se ne odnosi samo na goste već i na domaćine.

DGAP, koji je inače i koorganizator sutrašnje diskusije Vučić-Štajnmajer u Berlinu, izdavač je dvomesečnog časopisa IP (Internacionalna politika), u čijim tekstovima je moguće najjasnije videti tu blisku intelektualnu i savetodavnu vezu između društva i državnih vlasti.

U poslednjem broju za jul/avgust još nisu presušile analize govora koji je nemački predsednik Gauk održao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošlog januara. I više od toga - konsekvence, smisao, temelj "novog nemačkog početka" koji je postavljen u tom govoru, tek sada dobijaju analitički zamah.

Razumljivo, jer Gauk je zimus samo postavio teologiju novog nemačkog početka, dok sada dolaze na red politikolozi, pravnici i ekonomisti.

Norbert Retgen (CDU), predsednik Spoljnopolitičkog odbora u nemačkom parlamentu formuliše u svom tekstu za IP časopis platformu za povratak Berlina u visoku sferu aktivne diplomatije.

"Trauma nacionalsocijalizma i dalje pritiska kolektivnu nemačku psihu i umanjuje želju političkih elita da preuzmu veću odgovornost na međunarodnoj sceni. I dalje se ponašamo kao da su neki termini za nas Nemce kontaminirani. Kad izgovorimo "nacionalni interes" ili "strategija", odmah se bojimo da će drugi to shvatiti kao rat i ekspanzionističku politiku. Ali, stvari su se promenile - naši partneri odavno su prestali da nas se boje", piše Retgen u tekstu pod naslovom "Konflikt u Ukrajini pokazuje: Neaktivnost nije opcija za Nemačku". 

U grupu onih koji su odavno "prestali da se boje Nemaca" može se računati poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski, koji je još pre tri godine izjavio kako ga "Nemačka moć plaši mnogo manje nego nemačka neaktivnost".

Šikorski zna o kakvom balansu snaga govori. Nije slučajno da se ovog trenutka našao u središtu afere zbog prisluškivanih izjava kako se Poljska previše približila Sjedinjenim Državama i udaljila od evropskih suseda, što, na kraju, ne može biti dobro za njenu bezbednost.

Dekontaminacija ratničkih termina

Pre dva meseca Štajnmajerovo ministarstvo organizovalo je veliki skup političara, teoretičara, ljudi iz medija, slobodnih mislilaca "Pregled 2014". Cilj skupa je bio dopustiti slobodu sinergičnim tokovima i na taj način fiksirati elemente nove nemačke spoljne politike. Konkretno, radilo se o daljoj konkretizaciji simboličkih momenata Gaukovog govora iz Minhena.

Na tom skupu je učestvovao i šef moskovskog Centra "Karnegi" Dmitrij Vitaljevič Trenjin. On je nepogrešivo osetio nemački strah od istorijski kompromitovanih termina, ono što će Retgen posle u tekstu za julski broj časopisa IP nazvati terminološkom "kontaminacijom".

"Nemačka u svoju politiku mora ubaciti modernu geopolitičku dimenziju - ona će činiti intelektualni temelj nemačke svetske politike u 21. veku", smatra Trenjin.

Berlinu se dakle dopušta da ponovo misli u kategorijama "geopolitičkog": To je korak od sedam milja i za Berlin i za njegove partnere.

Reč "geopolitika" prvi put je upotrebljena 1900. godine, ali tada je još bila geografska kategorija i nije imala smisao koji je posle zaradila između dva svetska rata delovanjem berlinskog "Časopisa za geopolitiku" Karla Haushofera.

U Haushoferovoj interpretaciji, geopolitika je prestala da bude metoda naučnog posmatranja i postala "sluškinja" politike. Kako je politika tada bio Hitler, onda je od političkog lamenta "naroda bez prostora" do aktivne politike "životnog prostora" bio potreban tek mali misaoni napor.

Nemačka se, zbog vlastitih emocija, ne može tek tako vratiti lakoj upotrebi termina geopolitike. Da li je onda alternativa vratiti se na "političku geografiju", izraz koji se koristio do kraja 19. veka i koji nikada nije bio tako temeljno zaražen totalitarnom državotvornom ideologijom?

Ono što Trenjin zapravo kaže Nemcima je - terminološka ili politička, prošlost je prošlost. Biblijskim jezikom rečeno, neka mrtvi sahrane svoje mrtve.

Ono što je potrebno Nemačkoj na "novom početku", u čijem svetlu se sada pokazuje Gaukov govor iz januara je, prema Trenjinu, "moderna geopolitika za 21. vek".

Kada se sutra Štajnmajer i Vučić nađu u "Andrićevoj sobi" berlinske ambasade stare kraljevine Južnih Slovena i upišu u memorijalnu knjigu DGAP, biće to još jedan akt "dekontaminacije" istorijskih greha geopolitike.

Srbija i Nemačka konačno i na nivou simbola sklapaju mir.

Nastavak na RTS...