Izvor: Politika, 19.Sep.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka: Srbija sigurna zemlja
Nema više prepreka da se primenjuje zakon kojim se potvrđuje da u Srbiji nema političkog mučenja, progona, zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil
Gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat u kome su zastupljeni predstavnici svih 16 nemačkih pokrajina, dao je saglasnost na zakon kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla. Ova odluka Bundesrata znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje, prenosi Tanjug.
Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina. To znači da izbeglice iz sigurnih država mogu lako da se pošalju nazad u domovinu. Čak i sada, većini podnosilaca zahteva iz tih zemalja nije priznat izbeglički status.
Zelenim svetlom Bundesrata, posle saglasnosti Bundestaga, nema više nikakvih prepreka na putu primene zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil.
Nemački demohrišćani želeli su da se na listu slobodnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemokrate tome protivile. Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurnih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.
Prema podacima savezne vlade u Berlinu, prošle godine je od 22.000 zahteva za azil građana Srbije, Bosne i Makedonije, svega 60 odobreno, pokazuje statistika. Čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva za građane Srbije nije utvrđen nikakav progon, već, kako se navodi, lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je pre nekoliko meseci najavio da će tim zakonskim izmenama tri meseca posle dobijanja statusa azilanta ti ljudi imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa.
Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i novca, pretio je pre nekoliko godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU. Kada je, međutim, reč o azilantima iz Srbije, pre nekoliko godina su čak i ministri zahtevali da se zbog povećanog broja lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije preispita bezvizni režim tih zemalja sa državama članicama EU.
Statistika je pokazivala da je, recimo, u januaru 2010. godine bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, a u septembru dve godine kasnije čak 1.395. Prema nemačkim računicama, jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.
Stefanović: Nemačka nas doživljava kao partnera
Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, izjavio je juče za „Politiku” da je ovo dobra vest za Srbiju.
„To potvrđuje da Nemačka Srbiju doživljava kao partnera sa kojim će ubuduće zajednički raditi na smanjenju lažnih azilanata, kako bi naša država još brže išla ka članstvu u Evropskoj uniji”, rekao je Stefanović. D. S. V.
R. H.
objavljeno: 20.09.2014.
