Izvor: B92, 12.Jan.2013, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema zakona o privatnom obezbeđenju
Beograd -- U Srbiji se, pored nadležnih službi, obezbeđenjem bave stotine privatnih agencija za obezbeđenje, a zakon o njihovom delovanju nije usvojen.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da u sektoru bezbednosti često dolazi do preplitanja nadležnosti, a uređivanje te oblasti sprečilo bi moguće zloupotrebe.
Država koja dozvoli da joj premijera ubiju pripadnici MUP ima ozbiljan problem sa zloupotrebama u bezbednosnim strukturama. Zoran Đinđić ubijen je dok država >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << još institucionalno nije bila dovoljno jaka. Danas je situacija drugačija, a državnike uglavnom obezbeđuju pripadnici MUP.
"Obezbeđenje, odnosno bezbednosnu zaštitu, po članu 2 Uredbe o određivanju bezbednosne zaštite određenih lica i objekata imaju predsednik Republike, predsednik Skupštine, predsednik Vlade, ministri u Vladi, direktori službi bezbednosti, kao i najviši strani državnici koji dolaze u posete republici Srbiji", rekao je Mladen Vučenić iz Uprave za obeubeđenje posebnih ličnosti i objekata.
Pravo na državno obezbeđenje imaju i sudije i drugi zvaničnici za koje se proceni da im je ugrožena bezbednost, a tu procenu daje Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti. Procenu o tome da li je neko ugrožen ne donosi jedan čovek, što smanjuje mogućnost zloupotreba.
"U pogledu prekršajne ili krivične odgovornosti policijski službenici ministarstva, kao i ove uprave su jednaki pred zakonom i ukoliko dođe do prekršaja ili krivične odgovornosti, protiv njih se podnose odgovarajuće prijave i prosleđuju se pravosudnim organima i njihov rad je nezavisan", kazao je Vučenić.
Upravo jedan takav slučaj će dobiti epilog i pred sudom. Kolonu predsednika Nikolića ugrozilo je vozilo MUP kojim je upravljao vozač jednog generala. Slučaj je postao značajan upravo zbog prethodnih iskustava. Dešavalo se da dođe i do sukoba privatnog i državnog obezbeđenja. Tako je jedan od telohranitelja biznismena Predraga Rankovića Peconija pucao na obezbeđenje zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe Čumeta, i zbog toga je osuđen na 6 meseci zatvora. Sve više je onih koji angažuju privatne telohranitelje.
"Fizičko obezbeđenje u Srbiji, tj. profesionalne telohranitelje, odnosno bodigardove najviše nam traže strani državljani, odnosno strani biznismeni koji dolaze u Srbiju radi sklapanja određenih poslova. Fizičko obezbeđenje takođe traže strani glumci, muzičari, kao i naša domaća estrada, ali i naši domaći biznismeni", kaže Zoran Nikolić iz agencije "Jugosekjuriti".
Procenjuje se da je u privatnom obezbeđenju zaposleno oko 40.000 ljudi, od kojih polovina nosi oružje. Zakon kojim se reguliše ova oblast tek treba da bude usvojen. Agencije se trude da profesionalno rade svoj posao.
"Da bi neko ispunio uslove za profesionalnog bodigarda, ili kako ga mi zovemo telohranitelja, isti je dužan da donese odgovarajuću licencu o položenom stručnom ispitu za bodigarda ili telohranitelja. Potrebno je da dotični ne prolazi krivični zakon, odnosno da nema dosije u MUP. Najčešće nam se javljaju kao profesionalni telohranitelji bivši pripadnici specijalnih jedinica MUP i Vojske Srbije", rekao je Nikolić.
Poslednjih godina ubrzano se razvija tržište privatnog obezbeđenja. Zato je potrebno pravno urediti tu oblast i stvoriti uslove da se bezbednost u ovom sektoru poveća, ali i sprečiti zloupotrebe.
