Izvor: Beta, 09.Jan.2015, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema više obaveze javnobeležničkog zapisa
BEOGRAD, 9. januara 2015. (Beta) - Dogovorenim izmenama propisa o javnom beležništvu proširuje se pravo gradjana i advokata da sastavljaju sve privatno-pravne ugovore, ne samo ugovore o prometu nepokretnosti kao do sada, rekla je u petak predstavnica Advokatske komore Srbije (AKS) Jasmina Milutinović.
Predstavnici AKS i Ministarstva pravde postigli su sporazum o izmenama Zakona o javnom beležništvu i pratećih zakona, koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja januara.
"Ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Beta << izmene su različite u odnosu na novembar 2014. godine u tome što sad gradjani i advokati mogu da sastavljaju ne samo ugovore o prometu nepokretnosti već i sve druge privatno-pravne poslove i ugovore", rekla je Jasmina Milutinović za Betu i portal EurAktiv Srbija.
To, kako je navela, uključuje nasledno-pravne ugovore o doživotnom izdržavanju, o raspodeli imovine za života, bračne ugovore i ugovori o imovinskim odnosima izmedju bračnih i vanbračnih partnera.
Izmenama je predvidjeno i da notari više ne mogu da sastavljaju ugovore već da mogu samo da ih potvrdjuju u obliku solemnizacije, koja je sada mnogo jednostavnija od overe predvidjene izmenama propisa koje je Skupština Srbije usvojila u novembru 2014.
Ponovila je da će javni beležnici moći da sačinjavaju javnobeležničke zapise samo za poslovno nesposobna, gluve, neme i slepe osobe, kao i sporazume o zakonskom izdržavanju.
"Sve ostale ugovore i privatno-pravne poslove sastavljaju gradjani i advokati, a javni beležnici ih samo potvrdjuju. U tome je velika izmena", rekla je ona.
Na pitanje da li će javni beležnici proveravati te ugovore i garantovati svojom imovinom njihovu ispravnost kako je ranije bilo predvidjeno, ona je rekla da to neće biti slučaj.
"Javni beležnici više ne odgovaraju za njihovu sadržinu već sami ugovarači, ali njihova potvrda istvoremeno je nešto jača od ranije proste overe potpisa pošto proveravaju da li je ugovor dozvoljen, odnosno da li je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima i nakon toga ih potvrdjuju", dodala je ona.
Podsetila je da će, ako javni beležnik odbije da overi dokument, stranka imati pravo da se žali osnovnom sudu a na rešenje tog suda višem sudu, čime se obezbedjuje jača kontrola rada javnih beležnika.
