Izvor: Politika, 02.Apr.2014, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema veta na veto
Francuskom predlogu da se ograniči pravo veta u Savetu bezbednosti UN najverovatnije preti blokada
Jednom stečenu privilegiju nemoguće je mirnim putem oduzeti. To se potvrđuje i u običnom životu malih ljudi, a kamoli u međunarodnim odnosima. Malo ko može da se nada da će se bilo šta promeniti u vezi sa pravom veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde pet stalnih članica – SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina – imaju ekskluzivnu mogućnost da blokiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo koji predlog, rezoluciju ili inicijativu ovog tela, za koje se kaže da na neki način obavlja dužnosti svetske vlade.
Svi dosadašnji pokušaji da se blokada u svetskim odnosima ukloni kako bi se Ujedinjene nacije demokratizovale i postale delotvornije u rešavanju konfliktnih situacija ostali su prazno slovo na papiru, ali Francuska, podstaknuta poslednjim ruskim vetom (15. marta) na rezoluciju koja osuđuje referendum na Krimu i njegovo pripajanje Rusiji, još jednom pokreće staru debatu o reformama svetske organizacije.
Francuzi pozivaju sve ministre spoljnih poslova (iz zemalja članica UN) da na marginama sledećeg zasedanja Generalne skupštine UN u septembru opet pokrenu priču o vetu. Ali ne o ukidanju ovog prava, već o njegovom ograničavanju. Žerar Aro, francuski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, rekao je u ponedeljak da bi ovakav skup na ministarskom nivou imao za cilj da usvoji „kodeks ponašanja” prilikom upotrebe veta.
Na kakvim principima bi bio sazdan „novi kodeks”? Ukoliko bi se u nekom delu sveta dešavali masovni zločini, stalne članice SB bi se uzdržale od svog prava i ne bi blokirale akcije svetske organizacije, koje imaju obavezujuću snagu samo ukoliko su donete na „zasedanju svetske vlade”. Ali, ako bi „vitalni interesi” neke od stalnih članica SB bili ugroženi, novi kodeks ne bi bio obavezujući, predlog je Pariza.
Nije potrebna neka velika analiza da bi se zaključilo da će se i ovaj skup, ukoliko se održi, okončati bez konkretnih rezultata. Ako se i usvoji novi kodeks, svako će ga tumačiti na svoj način. Ako SAD smatraju da su zločine počinile vojne snage predsednika Sirije Bašara el Asada, a Rusija ih pripisuje pobunjenicima, rezolucija kojom bi se kaznila jedna od suprotstavljenih strana opet bi bila nemoguća. Predsednik Francuske Fransoa Oland najavio je parisku inicijativu još prošlog septembra u Njujorku, neposredno pošto su Rusija i Kina blokirale tri rezolucije vezane za Siriju. Ali već četiri meseca posle prošlogodišnjeg septembarskog samita na Ist Riveru, na Savetu bezbednosti jednoglasno je doneta rezolucija o uništavanju hemijskog oružja u Siriji, što je ocenjeno kao istorijski događaj.
Francuska predlaže da se stalne članice, u koje spada i ova zemlja, u pojedinim slučajevima dobrovoljno odreknu svog prava na veto. To povremeno odricanje od privilegija bi se ostvarivalo samo ako bi prethodno najmanje pedeset članica UN potpisalo peticiju koja bi bila predata generalnom sekretaru UN. U toj peticiji, potpisnice bi konstatovale kako je zločin u određenoj zemlji masovan i izuzetno težak. Ako bi se generalni sekretar UN složio sa navodima peticije, kodeks ponašanja za stalne članice Saveta bezbednosti bi stupao automatski na snagu.
O promenama i proširenju Saveta bezbednosti i o reformama u UN govori se odavno i svi se slažu da su one u novonastalom svetu neophodne. Ali svetska jednoglasnost se kruni onog trenutka kada počne konkretan razgovor o reformama. Brazil, Nemačka, Indija i Japan su četiri zemlje (G-4) koje se pominju kao nove stalne članice Saveta bezbednosti. Njihova kandidatura ne proizlazi samo iz znatne vojne moći već i iz njihove ekonomske snage i nesumnjive značajne uloge u međunarodnim odnosima. Afričke zemlje takođe bi volele da imaju bar jednog stalnog predstavnika za svojih 54 zemalja.
Da li bi nove stalne članice imale pravo veta kao i klub P-5, sadašnjih pet privilegovanih? Teško da će se ikada stvoriti uslovi da im se da to pravo, bez kojeg stalno članstvo nema težinu. SAD su svojevremeno podržale predlog da Japan postane stalna članica SB, ali se Kina oštro protivi ulasku Japana i zalaže za veće prisustvo zemalja u razvoju.
Od osnivanja UN pa do 2007, SSSR, odnosno Rusija, upotrebio je najviše puta pravo veta (123). Za njim slede SAD (76), Velika Britanija (32), Francuska (18). Kina je do pre pet godina samo 6 puta blokirala donošenje odluka SB. Najpoznatiji francuski veto je rezolucija iz 2003. godine, kada su Francuzi bili protiv intervencije na Irak. I to im Amerikanci nisu zaboravili.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 02.04.2014.
