Izvor: RTS, 29.Sep.2009, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema suštinske promene u medijima
Posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju u Srbiji se nije ništa promenilo, a novinari i mediji često zanemaruju pretpostavku nevinosti i navode puna imena osumnjičenih za krivična dela, istaknuto na konferenciji za novinare u Medija centru.
Na predstavljanju analize ostvarivanja Zakona o radio-difuziji i Zakona o javnom informisanju, rečeno je da se situacija u medijima suštinski nije bitno promenila posle usvajanja izmena Zakona o javnom informisanju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
U medijima su uglavnom iznošene negativne ocene predloženih izmena, rekla je novinarka nedeljnika "Vreme" Tamara Skroza i dodala da su se dileme odnosile naročito na to kako će mediji "izdržati" kazne ukoliko objave imena osumnjičenih za različita krivična dela.
Ukazala je da za to odgovornost nije samo na medijima, "jer se ni pojedine državne institucije ne pridržavaju toga", istakavši da se postavlja pitanje zašto su za medije predviđene astronomske kazne, kada se ni nadležni ne pridržavaju tih odredbi.
Skroza je navela da i Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom sajtu pored punih imena i prezimena osumnjičenih, objavljuje i njihove fotografije i postavila pitanje zašto novinar ne bi objavio te podatke.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski je rekao da novi Zakon o informisanju krši deset članova Ustava Srbije i dodao da je njegovim "brzim usvajanjem i potpisivanjem" onemogućena rasprava.
Veljanovski je rekao da se primenom ovog zakona na scenu pojavila autocenzura i da vlast na taj način "skriva svoju odgovornost" pošto "niko nijednom mediju nije naredio: nemoj to da pišeš".
Rekao je da će se promene na medijskoj sceni desiti uvođenjem registra glasila.
On je ukazao i da po zakonu Skupština Srbija nema pravo da osnuje parlamentarni kanal, ali da "postoji latentan pritisak na Radio-televiziju Srbije da i dalje prenosi sednice parlamenta".
"Uređivački kolektiv RTS je jedini odgovoran i ima ingerenciju da odluči hoće li biti direktnih prenosa ili neće", kazao je on i dodao da postoje striktne odredbe u Zakonu o radio difuziji i Zakonu o javnom informisanju.
Izveštaji o radu televizija i radio stanica
Predstavljajući izveštaj o radu radio stanica u poslednja tri meseca Veljanovski je rekao da je primetno da se manje lokalne radio stanice sve "teže bore sa materijalnim nedaćama".
Rekao je da radio stanice sve češće dobijaju opomene ili ozbiljnije sankcije zbog neusaglašenosti sa zakonom i naveo primer Radio Pančeva i Radio Nišvila.
Predstavljajući izveštaj o radu televizija u protekla tri meseca profesor Miroljub Radojković je naveo da je ekonomska kriza pogodila i medije u Srbiji.
Naveo je da televizije sa nacionalnom pokrivenošću na krizu reaguju emitovanjem emisija tipa rijaliti šou i da se u isto vreme na različitim televizijama prikazuje 10 takvih emisija.
Prema njegovim rečima, emisije tog tipa dele istu publiku i nijedna od njih neće imati visoki rejting.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija podsetio je da Republička radiodifuzna agencija nije objavila svoj finansijski plan za 20009. godinu u Službenom glasniku, kao ni da informacije o usvajanju ovog dokumenta nema ni na sajtu Vlade Srbije.
Nenadić je rekao i da RRA još nije objavila informator o radu, iako je to obaveza ovog organa na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Prema njegovim rečima, pohvalno je što je RRA počela da na svojoj internet strani objavljuje podatke o merama koje su izrečene medijima.
Podsetio je i da je 25. maja istekao mandat članovima programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.
Konferenciju su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Centar za podršku demokratskim inicijativama.
