Izvor: Večernje novosti, 29.Avg.2012, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema smetnje za 30.000 đaka
U SRBIJI je tokom prošle školske godine u 1.415 osnovnih i srednjih škola upisano skoro 30.000 dece u procesu inkluzije, pokazuju podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Od toga, njih 8.166 je sa smetnjama u razvoju i s invaliditetom, 10.656 đaka sa teškoćama u učenju i 17.583 siromašne, dece iz romskih porodica i seoskih sredina. U Ministarstvu još zbrajaju koliko će takve dece biti u klupama od septembra, jer je upis moguć do samog početka školske godine. Po rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Borislave Maksimović, koordinatorke za inkluzivno obrazovanje pri Ministarstvu, lokalne interresorne komisije zadužene su da utvrde, za svako dete pojedinačno, kakva mu je vrsta podrške potrebna. One procenjuju za koju decu je bolje da idu u redovnu, a koja u takozvanu specijalnu. Naime, učenik se upisuje u “specijalnu” školu upravo na osnovu mišljenja te komisije, uz saglasnost roditelja. - Ministarstvo prikuplja podatke o deci sa smetnjama u razvoju i s invaliditetom, s teškoćama u učenju i o deci iz socijalno nestimulativnih sredina od početka uvođenja inkluzivnog obrazovanja. Uz to, prikupljamo i podatke o podršci koju deca dobijaju - kaže Maksimovićeva. Radi se pedagoški profil za svako dete, donosi se individualni obrazovni plan, uređuje i prilagođava školski prostor, organizuju se obuke za nastavnike u vezi sa inkluzivnim obrazovanjem...OSETLJIVE GRUPE KAD se sve sabere, u Srbiji 5,2 odsto učenika pripada osetljivim i marginalizovanim grupama. Oko 1,1 odsto dece je sa smetnjama u razvoju i s invaliditetom, oko 1,4 odsto dece je sa teškoćama u učenju i oko 2,4 odsto je iz socijalno nestimulativnih sredina. Uprkos uvreženom verovanju, otkad je počelo uvođenje inkluzije, specijalne škole nisu zatvarane - svih 48 i dalje radi. U planu nije ni bilo njihovo ukidanje, već postepena transformacija i jačanje kapaciteta za rad sa učenicima s težim smetnjama, koja treba da budu uključena u manje grupe. U Ministarstvu navode da je posebna pažnja posvećena ukidanju dosadašnje prakse da se romska deca bez smetnji upisuju u “specijalne” škole. - Mnogobrojni primeri iz škola pokazuju da je inkluzija moguća i da se odvija na zadovoljstvo roditelja i dece, ali i nastavnika i škola u celini - dodaje Maksimovićeva. Ipak, nastavnicima je potrebno još obuke, a školama bolji uslovi za rad: tehnologija, rampe, prilagođeni toaleti... To je potrebno i “redovnim” i “specijalnim” školama.
Nastavak na Večernje novosti...
