Izvor: Politika, 31.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema rizika da će „stečajna mafija” pobeći
Goran Kljajević je u višednevnom izlaganju odbrane rekao da je optužnica „delo njegovih političkih progonitelja iz DSS i G17 plus i centara moći koji ga progone”. DSS više nije na vlasti, a on je na slobodi
I poslednja tri člana takozvane „stečajne mafije”, optužena da su tranziciju i privatizaciju državnih preduzeća u Srbiji iskoristila za bogaćenje, dovodeći privredne gigante do prosjačkog štapa, prekjuče su puštena iz pritvora. Goran Kljajević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bivši predsednik Trgovinskog suda, koji je označen kao vrh piramide koja je nezakonito pribavila 50 miliona evra, Jelica Živković, bivši direktor „Poštanske štedionice” i Sekula Pjevčević, nekadašnji direktor KEB banke, u nastavku suđenja braniće se sa slobode, uz još 26 optuženih u tom procesu.
Vrhovni sud smatra da, posle dve godine i četiri meseca, više nema razloga da optuženi budu u pritvoru. Tom odlukom nije prejudiciran ishod krivičnog postupka, jer ukidanje pritvora ni u kom slučaju ne znači oslobađajuću presudu.
Zbog krivičnih dela iz optužnice, članovima „stečajne mafije” preti kazna do 12 godina zatvora. Ukoliko budu bili osuđeni, vreme koje su proveli u pritvoru biće im uračunato u tu kaznu. Drugim rečima, pritvor može da znači akontaciju kazne.
– Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog tokom trajanja krivičnog postupka. Sud mora po službenoj dužnosti da ukine pritvor kada oceni da su prestali zakonom određeni razlozi. To su: opasnost od bekstva, opasnost od uništavanja dokaza, uticaja na svedoke ili rizik da će optuženi da ponovi krivično delo. Razlog za određivanje pritvora može biti i težina krivičnog dela, način izvršenja, teške posledice. Pritvor može biti određen i u slučajevima kada je zaprećena zatvorska kazna veća od 10 godina – objašnjava Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava.
Pritvor je, kako ukazuje profesor Škulić, skupa mera. U svetu postoji tendencija da se pritvor zamenjuje blažim merama, pre svega jemstvom. Javnost mora da se navikne na to da određivanje ili ukidanje pritvora ne prejudicira konačnu sudsku odluku.
Afera poznata kao „stečajna mafija” otkrivena je u aprilu 2006. godine, kada su uhapšeni Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, sudija tog suda Delinka Đurđević, biznismen Sekula Pjevčević, braća Milinko i Miko Brašnjović, suvlasnici firme „Ekoprodukt”, Jelica Živković, bivša direktorka Poštanske štedionice, advokati Nemanja Jolović i Jasmina Kojić-Pavlović.
Kao organizatori kriminalne grupe označeni su Kljajević, Jolović, Pjevčević, Milinko Brašnjović, Jelica Živković, ali i Slobodan Radulović, bivši direktor „Ce marketa”, koji je u bekstvu i za kojim je raspisana međunarodna poternica.
Tokom istrage, spisak osumnjičenih je rastao, ali i lista krivičnih dela koja su im pripisana. U Specijalnom tužilaštvu su rekli da postoje „Nijagarini vodopadi” dokaza protiv ove grupe i da zato neće biti potrebno da neko od članova dobije status svedoka saradnika.
U oktobru 2006. godine, podignuta je optužnica na 181 strani, najveća ikad napisana u istoriji srpskog pravosuđa. Suđenje je počelo 22. januara 2007. godine, pred većem sudije Dušana Vojnovića. Optužnicu zastupa zamenik specijalnog tužioca Branislav Živković, koji je najavio da tokom suđenja treba saslušati 250 svedoka, izvesti hiljadu materijalnih dokaza i obaviti deset veštačenja. Optuženi su, kako je navedeno,od oktobra 2004. pa u narednih godinu dana, nezakonitim radnjama prisvojili više od 50 miliona evra. Od togaje samo iz „Ce marketa” nelegalno prisvojeno 20 miliona, a iz Poštanske štedionice oko 14 miliona evra.
Optuženima se na teret stavlja da su otuđiliviše preduzeća koja su bila u stečajnom postupku: „Beko”, GP „Rad”, „Ineks intereksport”, „Komel”, „Invest zavod”, „Beogradski eskontni centar”, kao i privatizaciju „Ce marketa”, firme u kojoj je direktor bio odbegli Slobodan Radulović. Kljajević je, pored ostalog, optužen da je zloupotrebiosvoju funkciju da bi Radulović uspeo da kupi „Ce market”.
Goran Kljajević jeu višednevnom izlaganju odbrane rekao da je optužnica„delo njegovih političkih progonitelja iz DSS i G 17 plus i centara moći koji ga progone”.
Jelica Živković odbranu je iznosila čak 18 radnihdana. Njoj se na teret stavlja da je nezakonito kreditirala privatne firme čiji su vlasnici bili članovi „stečajne mafije”. Sekula Pjevčević optužen je da je od januara 2004. godine falsifikovanjem poslovnih knjiga organizovao prodaju te banke stranim firmama. Pošto je NBS ušla u trag njegovim malverzacijama, u januaru 2005. godine, banci je oduzeta dozvola za rad i uveden je likvidacioni postupak.
Svi optuženi su na sudu tvrdili da su skromnog imovnog stanja, ali su kasnije za jemstvo nudili ogromne sume novca.
Goran Kljajević nudio je kao jemstvo stan njegove majke, vredan 100.000 evra, ali je Specijalni sud tu ponudu odbio, baš kao i milion evra koje je svojevremeno ponudio Pjevčević. I predlog Jelice Živković da bude puštena uz jemstvo u vidu stana, odbijen je. Sud je prihvatio ponude jemstva od Nemanje Jolovićaod 100.000 evra, kao i Milinka Brašnjovića, koji je kauciju za slobodu platio 50.000 evra. Njegov brat Miko Brašnjović, vlasnik „Eko produkta” i jedan od organizatora grupeubio se u ćeliji Okružnog zatvora.
Javnost se sa pravom pita da li se proces protiv takozvane „stečajne mafije” urušava i da li postoji rizik da se grupa ljudi, koja je optužena da je nezakonito stekla ogromno bogatstvo pljačkom državne imovine, više ne pojavi pred sudom. Profesor Škulić ocenjuje da ta hipoteza nije isključena, ali da je tu okolnost imao u vidu Vrhovni sud Srbije kada je ocenio da razlozi za pritvor više ne postoje.
-----------------------------------------------------------
Pljačke državnog novca bez kazni
Nijedan slučaj privrednog kriminala u Srbiji do sada nije pravosnažno okončan. Javnost još pamti nekoliko godina stare afere sa malverzacijama oko uvoza citostatika, slučaj nezakonitih dodela stanova iz fonda Savezne i republičke vlade, slučajeve nikad osuđenih vlasnika piramidalnih štedionica „Dafiment banke” i „Jugoskandika”, istrage protiv bivšeg ministra zdravlja Milovana Bojića, bivšeg direktora EDB Beograd Branislava Uskokovića i drugih. U toku su sudski procesi za afere „kofer”, kadasu optuženi nekadašnji viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić i bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije Vladimir Zagrađanin, a suđenje je odloženo tri puta zbog nedolaska ključnih svedoka. Simić i Zagrađanin su u pritvoru proveli dva meseca, posle čega su odlukom suda pušteni da se brane sa slobode.
Specijalni sud procesuira aferu „Kipar”, gde za pljačku saveznog budžeta od 60 miliona evra odgovara jedino Mihalj Kertes. U slučaju velike pljačke šest miliona evra od drumarina u „Putevima Srbije” odgovaraju zaposleni u toj firmi, a afera je poznata kao „drumska mafija”. Zbog raznih zloupotreba kojima je oštećen državni budžet u toku je više sudskih postupaka, među kojima su i „duvanska”, „carinska”, „naftna”, „saobraćajna”, pa čak i „đubretarska mafija”.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 01/08/2008]
