Izvor: RTS, 29.Jul.2009, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema povećanja PDV-a, uštede neophodne
Vlada za MMF priprema odbranu velikog budžetskog deficita i testira javnost najavama novih poreza. Ministarstvo finansija najavljuje dvojno oporezivanje plata, da se ne bi povećavao PDV-a ili masovno otpuštali zaposleni u državnim službama. Premijer kaže da novi porezi još nisu usaglašeni, ali ističe da Vlada privredu i građane neće opterećivati dodatnim nametima.
Vlada Srbije traži načina da popuni „rupu u budžetu", istovremeno spremajući za Međunarodni monetarni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fond obrazloženje zbog čega budžetski deficit treba da bude 4,5 odsto. Uvođenje eventualnih novih poreza još nije usaglašeno, a stručnjaci upozoravaju da fiskalna politika mora oprezno da se menja, da se ne bi napravila veća šteta nego korist.
Premijer Mirko Cvetković od budžetskih korisnika očekuje dalje uštede i racionalizaciju, ali ističe da Vlada privredu i građane neće opterećivati dodatnim nametima.
"Vlada se priprema za pregovore sa MMF-om koji su zakazani za kraj avgusta. U tom smislu, dao sam nalog najvećim budžetskim korisnicima da razmotre sve mogućnosti za uštedu i racionalizaciju", izjavio je Cvetković agenciji Tanjug.
Premijer je naglasio da Vlada i dalje stoji pri stavu da se neće povećavati PDV. Što se tiče novih poreskih zakona oni, prema rečima premijera, još nisu dogovoreni ni usaglašeni.
Ipak, iz Ministarstvo finansija stigle su najave da bi stalni nedostatak budžetskih sredstava Vladu mogao da natera da uvede nove namete na zarade.
Tako je, umesto jedinstvene stope poreza na zarade, od 12 odsto, obelodanjen predlog uvođenja dvojne stope poreza, pri čemu se trećina prosečne zarade, to jest oko 9.000 dinara, ne bi oporezivala.
Suma od devet do 40 hiljada oporezivala bi se, na primer, 10 odsto, a preko tog iznosa 20 procenata.
Ministarka finansija objasnila je da bi se, pored ove dve poreske stope na plate, uvela i jedinstvena poreska stopa na kapital od 10 odsto.
Za i protiv progresivnog oporezivanja
Analitičari kažu da je progresivno oporezivanje zamišljeno tako da se onima koji imaju više, više i uzima, ali primećuju da se ne vodi računa o ekonomskoj snazi porodice, to jest, isto se oporezuju one u kojima svi zarađuju i one u kojima ima dece, nezaposlenih ili bolesnih.
Privredni savetnik Andrija Jovičić smatra da je celishodnije da se uvede takozvani "sintetički" porez na zarade, ali da je to nerealno jer je takav porez skup i zahteva efikasniju poresku administraciju.
I strani investitori ukazuju na to da je promena oporezivanja zarada loša poruka i stranim ulagačima.
Igor Lončarević iz Američke privredne komore kaže da bi se uvođenjem dodatnih poreza smanjila poreska konkurentnost koju Srbija ima.
"Samim tim mi ćemo preći stopu koje imaju neke zemlje Evropske unije, poput Slovačke", rekao je Lončarević.
Iako je program za prevazilaženje krize usmeren na pospešivanje lične potrošnje, eventualno dodatno oporezivanje najviše će pogoditi građane koji imaju kredite.
"Banke će u tom segmentu verovatno razmišljati kako da poboljšaju efikasnost naplate i eventualno povećaju rokove u naplati kredita", kaže Veselibnka Milošević iz Alfa banke.
I u Uniji poslodavaca smatraju da su nedopustivi novi nameti na zarade, kada se na prste mogu nabrojati likvidna preduzeća.
Ukoliko ne prođe predlog Ministarstva za nove namete na zarade, Vladi ostaje da "gleda u nebo".
Naime, ako u kišnoj godini dobro rodi, poljoprivreda će za dva odsto ublažiti pad društvenog proizvoda. S druge strane, prihodi od transporta ove godine beleže značajan rast, a samo od taksi na prelete aviona ove godine država će zaraditi 300 miliona dolara.
MMF traži štednju
Međunarodni monetarni fond i vlasti Srbije postigli su 26. marta ove godine sporazum o "stend baj" aranžmanu, vrednom tri milijarde evra, koji je trebalo da traje do sredine aprila 2011. godine.
Sporazumom se, međutim, Vlada Srbije obavezala na štednju u državi na svim nivoima.
Najznačajniji od uslov sporazuma predviđa da budžetski deficit iznosi tri odsto bruto domaćeg proizvoda, kao i da se sprovedu određene mere u pravcu fiskalnog prilagođavanja, odnosno, štednje i smanjenja javne potrošnje u Srbiji.
To podrazumeva i da država nadoknadi manjak u prihodima od oko sto milijardi dinara.
U sklopu tog paketa, Vlada Srbije je zamrzla fond zarada u javnom sektoru i penzije, uvedeno je dodatno oporezivanje zarada, sprovedene su mere štednje na svim nivoima državne uprave.
Prethodno, polovinom novembra 2008. vlada je postigla dogovor sa MMF-om o 15-mesečnom stend-baj aranžmanu "iz predostrožnosti", koji je podrazumevao kreditnu podršku Srbiji od 520 miliona dolara.
