Izvor: Blic, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema para za vajare
Nema para za vajare
Aranđelovac je teško zamisliti bez Smotre 'Mermer i zvuci' koja je postala jedan od njegovih obeležja, smatra Slobodan Nedeljković, direktor ove manifestacije koja se ove godine 41. put održava. Nedeljković smatra da smotra nije izgubila značajno mesto koje decenijama zauzima na kulturnoj mapi Srbije.
- Ne mislim da je smotra izgubila svoje značajno mesto iako ima zlonamernih pokušaja da se ponekad prećuti, izostavi. Ne slažem se sa nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << primedbama da su umetnici nepovratno otišli iz Aranđelovca i da ih treba vraćati. Ako ih neko ne vidi šetajući se parkom, Bukuljom i Venčacom, gradom, Muzejom, onda je potpuno slep i gluv. Takvima smotra ne može pomoći da progledaju i pročuju - naglašava Nedeljković. Nekada je smotra imala više od 40 kulturnih događaja. Na Venčacu je radilo na desetine vajara, a u radionicama isto toliko keramičara. Zašto je od smotre jugoslovenske umetnosti ostalo samo ime?
- Nekada smo sa drugim narodima imali neku drugu državu - Jugoslaviju. Nekada su parkovske i gradske površine bile prazne; depoi Muzeja su bili takođe prazni. Nije bilo video-rikordera i plagiranih kompakt-diskova, a radio-televizije su negovale kulturu. Sadašnje Ministarstvo kulture nekada se drugačije zvalo, prepoznavalo i materijalno izdašnije pomagalo prave vrednosti. Aranđelovačka smotra, sa još pet najznačajnijih manifestacija iz SR Srbije, nekada je bila u jugoslovenskom sporazumu manifestacija kulture. Na sreću, od smotre nije ostalo samo ime! Tridesetak raznovrsnih muzičkih, dramskih, književnih, likovnih i baletskih programa, te simpozijum keramičara, sa gostima iz Rusije, SAD, Španije, Kine, Japana, Bugraske i Makedonije, govori da je u njoj nešto više od imena. Zašto smotra nosi oznaku 'jugoslovenska' kada je Jugoslavija prestala da postoji?
- Zbog proceduralnih razloga: Upravni odbor je pokrenuo inicijativu za promenu imena. Potrebna je saglasnost osnivača, promena statuta, pečata, upis novog imena kod Trgovinskog suda, ali je sigurno da će naredna, 42. sezona početi pod imenom Smotra umetnosti 'Mermer i zvuci' u Aranđelovcu.
Koliko je sredstava ove godine planirano za smotru?
- Skupština opštine Aranđelovac je u budžetu za ovu godinu planirala da za programski deo izdvoji dva miliona i 600.000 dinara i za sve ostale troškove još 900.000 dinara. Koliko će Ministarstvo kulture Srbije ove godine biti izdašno prema manifestaciji, ne zna se, jer su konkursi u toku, a i Ministarstvo nije ni u kakvoj zakonskoj obavezi da finansira ovu, niti bilo koju drugu manifestaciju. Zašto je tako?
- Problem nije u planiranju već u aktuelnoj politici prema kulturi i umetnosti i sredstvima koja se u te svrhe izdvajaju. Da li je smotra tražila finansijere izvan opštine i Ministarstva. Da li je neko spreman da ulaže u kulturu, možda kompanija 'Knjaz Miloš'?
- Smotra je u neprestanom traženju stabilnijih izvora finansiranja, ali kao što to najčešće biva, oni koji su zainteresovani, nemaju sredstva, a oni koji ih imaju, nisu zainteresovani. Zašto ni ove godine nema vajara na Venčacu, u Vajarskoj radionici?
- Prošle i pretprošle godine nismo organizovali vajarski simpozijum iz objektivnih razloga ili, bolje reći, iz razloga koji nisu zavisili od nas. Poznato je da preduzeće 'Venčac' posle privatizacije nije radilo skoro dve godine, da su radnici štrajkovali i čak minirali rudnik gde je i naša Vajarska radionica. Mi za to nemamo sredstva. Iz budžeta opštine dobili smo koliko i prethodne godine, pa je Upravni odbor odlučio da i ove godine izostane organizovanje vajarskog simpozijuma. Da li su obezbeđena sredstva za rekonstrukciju 'Pelikana', jedne od najlepših skulptura i zašto njena rekonstrukcija nije počela kako je obećano?
- Sredstva je prošle godine u maju mesecu odobrila komisija Skupštine opštine, pa je zbog smenjivanja Opštinskog veća ta odluka potvrđena tek krajem septembra, a sredstva su smotri preneta 30. decembra 2005. Mi smo sredstva preneli restauratorima-konzervatorima, koji zbog vremenskih uslova radove nisu mogli da obave do sada. Temperatura treba da bude konstantno viša od 18 stepeni zbog lepkova, pa verujemo da će 'Pelikan' ponovo stati na noge tokom ovogodišnje sezone.
Miodrag Petrović
Akcija 'Blica' - Nove donacije niškoj bolnici Klime za dijalizu
Velika humanitarna akcija 'Blica' nastavljena je i juče novim donacijama: Institut za nefrologiju i hemodijalizu dobio je dva klima-uređaja od preduzeća 'Interfiš' iz Niša, a Klinika za bolesti uha, grla i nosa jedan klima-uređaj od niške firme 'CIM college'. Za svega četiri dana na klinike niške bolnice donatori su doneli 10, od ukupno potrebnih 37 klima-uređaja.
- Nakon tekstova u 'Blicu', u kojima je opisano teško stanje na klinikama na kojima nedostaju klima-uređaji, želeli smo da pomognemo sugrađanima da se leče u humanijim uslovima i, koliko je to moguće, olakšamo im dane koje provode u bolnici - rekla je predstavnik 'Interfiša' Maja Stanojević.
Pomoćnik direktora Instituta dr Slavimir Veljković zahvalio se na donaciji, rekavši da će klime biti postavljene u velikoj sali za hemodijalizu u kojima bubrežni bolesnici, uzrasta od 15 do 70 godina, u toku terapije leže i po četiri sata dnevno.
- Ova pomoć je veoma jako bitna, jer visoke temperature mogu pacijentu da naprave velike probleme u toku dijalize, kao što su pad pritiska, izazivanje mučnine... Prostorije u kojima se vrši dijaliza trebalo bi da imaju 18 stepeni, a u njima je sada oko 30 stepeni Celzijusovih. Niža temperatura u prostoriji doprinosi i boljem procesu prečišćavanja krvi - istakao je prof. dr Vidojko Đorđević, načelnik odeljenja za hemodijalizu na kome se godišnje obavi oko 30.000 terapija.
Prvu klimu dobijenu u sklopu 'Blicove' akcije, Klinika za uho grlo i nos ugradiće u sobu poluintenzivne nege u kojoj su se do sada najteži bolesnici, operisani od malignih tumora, bukvalno kupali u znoju.
- Čim smo u 'Blicu' pročitali da je pokrenuta akcija, odlučili smo se da se uključimo i donesemo jedan klima-uređaj za jednu od klinika. Pozdravljamo ovu humanu akciju. Mislim da bi sve firme morale da vode više računa o pomoći socijalnoj zajednici - rekao je direktor 'CIM college' prof. dr Vojislav Stoiljković.
Dejan Rančić, direktor ORL klinike, napomenuo je da je u sobama na poslednjem spratu koje se nalaze ispod ravnog krova izuzetno toplo, što nosi rizik od infekcija nakon operacija.
On je dodao i da je potrebno klimatizovati i veliku operacionu salu ORL klinike u kojoj klima ne radi, pa je temperatura ekstremno visoka.
Branko Janačković
