Izvor: Blic, 24.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema para, nema trka
Svetska ekonomska kriza pogodila je auto-industriju koja se nalazi pred kolapsom. Proizvođači se, ne bi li spasli sopstvenu kožu, povlače iz automobilističkog sporta, a bez novca nema ni kvaliteta. Srbija se, naravno, ne razlikuje od sveta.
- Bez jake države i auto-industrije nema auto-trka. Kada stegne kriza, kao što je slučaj sada, onda ne možemo da pričamo o ozbiljnom takmičenju. Sve koji bi hteli da voze trke u Srbiji savetujem: „Nemojte! Sad nije vreme.” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uložite novac u nešto drugo - izjavio je u razgovoru za „Blic” Pavle Komnenović.
Da li je pre 38 godina, kada ste vi počinjali, bilo pravo vreme?
- Ma, nije ni tada. Ovo je pasija. Jednom kada uđete, više nema izlaza. Vidite, ja sam do 1988. godine radio u kontroli leta na beogradskom aerodromu, a sada sam ovlašćeni prodavac i serviser „Opelovih” automobila. Nisam profesionalni automobilista, već vozim iz hobija.
Kako možemo da pomognemo mladim vozačima koji bi hteli da pođu vašim stopama?
- Automobilizam je sport kao i svaki drugi. Za početak, potreban vam je rekvizit, kao što Novak Đoković ima reket i loptice. Rekvizit je trkački automobil čija je cena od nekoliko stotina evra do milion. Takođe, nema trka bez terena, odnosno auto-droma ili dobro modifikovane staze. Znači, novac je na prvom mestu. Džaba vam što ste talentovani kao Fernando Alonso ili Mihael Šumaher. Ako nemate novca, zaboravite na trke.
Koliko je potrebno za početak u srpskim okvirima?
- Početak u „Nacionalnoj klasi” može da vas košta od 3.000 do 5.000 evra, koliko košta takmičarski „jugić”. Moj savet je da nabavite korišćen automobil nekog bivšeg vozača. Otprilike toliko vam je još potrebno da izgurate sezonu od šest-sedam trka jer morate da platite mehaničare, hotele, hranu, šlepovanje, gume, rezervne delove... Znači, oko 10.000 evra samo da krenete i da se molite da vas ne zadese maleri. Za ozbiljnije rezultate potrebno je mnogo više. Recimo, jedna guma košta 250 evra, a trebalo bi da ih menjate posle svake trke. U Srbiji je to retkost i većina na istim gumama vozi tri-četiri trke. Šta se onda dešava? Iz trke u trku ste sve sporiji, padate u generalnom plasmanu, a sponzori neće da plaćaju 15. na cilju. Vraćate se na početak i tako u krug sve dok ne odustanete. Automobili s kojim smo se Andrej Kulundžić i ja takmičili u „Super turing” klasi košta između 45.000 i 80.000 evra. Dodajte još 40.000 za troškove, plus na svakih 1.000 kilometara morate da remontujete motor. Cena remonta je 15.000 evra. Novi trkački automobili koštaju i više od 400.000 evra.
Šta je neophodno da biste se takmičili u Srbiji?
- Automobil, vozačka dozvola, lekarski pregled i da ste član nekog kluba. To je sve. Niko ne proverava da li umete da vozite.
Znači, automobilizam u Srbiji nema svetlu budućnost?
- Trenutno ne. Automobilske trke su u svetu gledanije od fudbala. Pogledajte samo Formulu 1? Ulaže se veliki novac, jer ljudi vole da gledaju automobile koji se trkaju. Vole buku motora, miris sprženih guma. Trke takođe razvijaju saobraćajnu i tehničku kulturu nacije. Zato i postoji ogromna razlika između srpskih i francuskih ulica. Mi već dugo tapkamo u mestu i za 38 godina nisam video veći pomak. Trkački automobili se i dalje krpe po privatnim radionicama, rođaci su vam mehaničari, braća menjaju ulje... Šteta - zaključio je Komnenović.
Novac, novac i samo novac
Dugo smo verovali da naš Miloš Pavlović može da se probije do
Formule 1?
- Ponovo se vraćam na novac. Mislite da vozačima Red Bula ili Toro Rosa plaćaju da se takmiče? Ne, ne. Oni plaćaju svoje mesto. Tačnije, njihovi sponzori. Iza Roberta Kubice je stala poljska vlada, koja je uložila sedam miliona evra. Kubica je opravdao poverenje, ali malo je takvih vozača. Naša država nije stala iza Pavlovića i odmah je bio osuđen na propast - smatra Pavle Komnenović.
Izlaz je u Kupu
Da li Pavle Komnenović vidi izlaz?
- Moja ideja je da napravimo kup. Znači, od jednog proizvođača ćemo da nabavimo 50 identičnih automobila sa istim motorima, gumama, kočnicama... Jedino šta možete da menjate je setap. Takve automobile bismo ponudili trkačima po povoljnim cenama. Trke bi postale izjednačene i siguran sam da bismo vratili gledaoce na stazu. Sa posetom bismo privukli i bogate sponzore. Naravno, to je samo ideja, ali nemamo vremena za gubljenje. „Jugići” polako odumiru.
.jpg)
