Izvor: Blic, 30.Mar.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema odmora
Ni sanjao nisam devedesetih, kada sam kao student svakoga dana na tromesečnim demonstracijama branio san o boljoj i lepšoj Srbiji, da ću 2012. živeti košmare nasleđa politike koju nisam uspeo još pobediti. I zato teret sudbine, istim ljudima i istoj generaciji natovaren na leđa, još nije skinut, već se penje kao omča do vrata pritiskom želeći da nam pokaže da je danas podjednako potrebno boriti se kao i onda. Ne smemo stati.
U najtežim vremenima sastali su se zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zajedničkog cilja početkom devedestih Žarko Korać i Vuk Drašković. Zbog zajedničkog cilja '96. i '97. vodili su jedan studentske proteste, drugi proteste koalicije Zajedno - Čedomir Jovanović i Vuk Drašković. Tada sam imao dvadesetak godina, a sada imam trideset i šest.
Očigledno je da sami ne možemo završiti ovu borbu. Potrebna nam je pomoć novih generacija, kao i svih onih koji su zajedno sa nama bili i onda.
A evo i zašto. Pre trideset godina u Lučanima postojala je Invest banka. Pošto je moj otac bio poslovno vezan za nju iz Čačka sam često dolazio s njim u tu varošicu. U centru te varošice nalazila se radnja najbolje sportske opreme. Tu mi je otac kupio prve bokserske rukavice, prvi koš, prve golmanske rukavice i golmanski dres, lopte.
Pre dve nedelje, idući ka Užicu svratio sam poslom do Lučana. Nema Invest banke, ostala je samo polupana tabla i prazan prostor u kome su ljudi nekada radili. Nema prodavnice sportske opreme. Kao da je celo mesto preživelo nuklearnu katasrofu. Moje najlepše uspomene za čas je likvidirala surova realnost.
Da li je moguće da smo pre trideset godina bili bolji nego sada? Ne smemo deci ostaviti ovakvu Srbiju. Ako je Srbija za trideset godina ovoliko pala, ako se ovaj tempo sunovrata ne zaustavi, kako će izgledati 2042?
Povezane vesti: Blizu smo Mamuzanje Nova godina Interes Sibirski Srbi
