Izvor: Vesti-online.com, 17.Dec.2017, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema ništa osim gole duše
Kiša, sneg i blato raskaljali su i blokirali zemljane i makadamske puteve na Goliji, pa se teško se stiže do većine sela na ovoj planini. Do zabite Pačevine, gde sam živi teško bolesni i poluposketni starac Dušimir Vuksanović (87), dolazi se samo traktorom i to sa dobrim lancima.
Od polovine novembra Pačevina je u blokadi, a da bi starini Dušimiru uručili donaciju iz Australije (100 dolara), koju mu je poslao naš čitalac V. P. iz Perta sa porodicom, morali smo da angažujemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << domaćina iz susednih Troštica, Miloja Miljkovića.
On je u susret sa novinarom "Vesti", Dušimira dovezao traktorom i potom ga istim "prevozom" vratio kući.
Osim 100 australijskih dolara, Dušimiru smo, uz razumevanje i pomoć nekoliko dobrih ljudi iz Novog Pazara, poneli brašno, kafu, šećer i lekove u vrednosti od 50 evra.
- Bog vam dao sreću i zdravlje! Sedam godina nisam kročio iz sela. I tada me je terenskom ladom nivom do Svilanova vozio jedan drugi komšija. Bio sam teško šlogiran i jedva sam se izvukao. Niti sam išao lekaru, niti na rehabilitaciju, niti sam lekove redovno imao. Sam Bog mi je produžio život. Desna ruka mi je ostala nepokretna, a i desna noga je problematična. Ipak, ustao sam i bar nakratko mogu da stojim - priča Dušimir.
Radost zbog pristiglih poklona nije mogao da sakrije.
- Prvo sam pomislio da mi novac šalje moj rođak, koji je davno emigrirao u Kanadu, a eto, ispostavilo se da me se setio meni nepoznati dobrotvor iz daleke Australije. Hvala mu do neba! Neka ga Bog čuva! Meni ova donacija i namirnice koje sam dobio mnogo znače. Nemam nikakva primanja, ni socijalnu pomoć, nemam ništa osim gole duše. Da nije komšija iz susednih sela, koji mi povremeno donesu hleb i lekove, odavno bih bio pokojni. Dok sam mesecima ležao nepomičan, nemoćan i šporet da naložim i potpalim, komšinica Milka Đoković i njen suprug Radoš su mi uvek pristizali u pomoć. Nažalost, oni više ne žive u Pačevini, a pošto u selu imaju kuću, samo su leti ovde, a i zimi me povremeno posete i mnogo mi znače. I porodica Milije Miljkovića, koji me je danas dovezao traktorom, mnogo mi pomaže. Pomažu i drugi, ali na žalost, malo ih je, jer su sva sela oko Pačevine ostala pusta ili sa po nekoliko mahom staračkih domaćinstava - ističe Dušimir.
Moli nas da zabeležimo i večnu zahvalnost svima koji su bili uz njega.
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Kad mi je bilo najteže, osim komšija, pomogli su mi humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović i čitaoci "Vesti". Nikada neću zaboraviti Gvozdena Paunovića, mog ispisnika, rodom iz Čačka, koji je svoj radni vek proveo u Švedskoj. Sa sinovcem je došao u Pačevinu da me podrži i da mi pomogne. Uručio mi je tada nekoliko stotina evra, a još 1.000 evra uplatio je na moju štednu knjižicu ovlastivši komšinicu i rođaku Dušicu Vuksanović da me tim novcem izdržava. Trajalo mi je dugo i pomoglo mi je da preživim. Ne znam da li je Gvozden još u životu, i on je tada bio star i bolestan, a ako je živ, šaljem mu najtoplije pozdrave i večnu zahvalnost - poručuje Dušimir pre nego što će ponovo sesti u traktorsku prikolicu, ova starina sa Golije.
- Ne znam još koliko ću izdržati. Porodicu nisam imao i nemam nikoga svoga. Samo Bog, komšije i dobri ljudi koji mi ovako povremeno pomažu odlučiće kako će mi biti u narednom periodu. Nemam mnogo želja, a najviše bih voleo da zaspim i da se ne probudim, samo se bojim da ponovo ne padnem na postelju - kaže Dušimir.
Nastavak na Vesti-online.com...
