Izvor: B92, 24.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema ničeg novog
Još jedan Poligraf pred vama. Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo Marti Ahtisari predočiće svoj plan za Kosovo Kontakt grupi prekosutra, u petak 26. januara, a Beogradu i Prištini 2. februara. U međuvremenu danas je o Kosovu raspravljao Savet Evrope, koji je usvojio Rezoluciju o Kosovu. Osim o Kosovu u večerašnjem Poligrafu govorićemo i o proteklim izborima, gost Poligrafa je direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. Gospodine Janjiću, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dobro veče. Poslednja vest koja je vezana za zasedanje Saveta Evrope jeste da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope prihvatila danas u Strazburu zahtev da se iz nacrta Rezolucije izbaci pasus u kome se ocenjuje da uslovna nezavisnost Kosova pruža najviše šansi za mir i bezbednost na Balkanu, uprkos dosta oštrom zahtevu lorda Rasela Džonsona, koji je inače autor prve verzije ovog nacrta i koji je izjavio da bi vraćanje Kosova pod okrilje Beograda predstavljalo, ovo je citat - budalastu pozivnicu na nasilje. Kako Vi procenjujete ovo izbacivanje Rezolucije, u kojoj meri imamo razlog da ovo primimo kao jedan dobar znak ili možda neku, kako bih rekao, taktičku igru koja je vezana za poziciju pojedinih zemalja u Savetu Evrope?
Janjić: Prvo, u međunarodnim odnosima, i to je to kreiranje međunarodnog prava, važna je svaka rezolucija, važna je svaka institucija. Drugo, taj konkretan predlog se po Savetu Evrope vodi već mesecima i dobro je, znači, uspeh je jedne delegacije ako je posluša većina, kao što je Aligrudićevu delegaciju, odnosno delegaciju Srbije poslušala većina, mada je ključno u tome bio stav Rusije i čvrst stav šefa ruske delegacije da će cela ruska delegacija glasati protiv, i naravno, i sve ono što je urađeno u zadnja dva-tri dana. Dakle, to je dobro što nije prošlo nešto što može da prejudicira rešenje i što može dodatno da iskomplikuje predstojeći period. Ali, šta to nije dobro, i tu treba da naučimo lekciju? Nije trebalo da se dođe ovako defanzivno u ovu situaciju, zaista nije dobro što nije inicirana neka rezolucija od strane Srbije, koja ne da se tuk na utuk, nego da se govori o stvarnim problemima ljudskih prava i Albanaca i Srba, što je predmet delovanja Saveta Evrope. I da se zapravo kroz tu aktivnu prizmu vidi može li to što neki veruju, nezavisnost da reši sve te probleme. Dakle, videlo se da većina u Savetu Evrope nije spremna da prihvati zdravo za gotovo da nezavisnost kao čarobni štapić rešava sve probleme na Kosovu.
B92: U redu, ja imam ovde ispred sebe Vašu današnju izjavu u kojoj, između ostalog, kažete da je Beograd isuviše potcenio evropske institucije i da mora da shvati da je neophodno da ima strategiju i za Savet Evrope i za Evropski parlament i za OEBS. Ovo dosta poražavajuće deluje, ova Vaša ocena.
Janjić: Hteo sam da kažem - potcenjuje značaj tih institucija i zaboravili su da citiraju još jednu - Parlamentarnu skupštinu NATO-a, a da ne kažem Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija. Što je širi forum, što je šira javnost ako su vam dobri argumenti za vas je bolje. Beograd je to potcenio iz istih razloga iz kojih je potcenio javnost u Beogradu. Vi znate kako je ceo pregovarački proces vođen u vrlo uskom krugu, maksimalno otvaranje je bilo glasanje na Skupštini i onda saopštavanje dogovorenog stava. Dobro, to je oznaka jedne politike i tu sad ništa ne možemo, ali ima drugi deo te izjave, u tom citatu, ono što je važno. Želeo sam da skrenem pažnju ljudima u Beogradu da su oni dosta dobro radili s članicama Kontakt grupe, sa stalnim članicama Saveta bezbednosti i uopšte članicama Saveta bezbednosti, ali problem se preselio u Evropu. Mi smo dočekali nespremno preseljavanje problema u Evropu. I da završim, OEBS može biti telo koje može čak i odlučiti ono što neki očekuju da će doći na Savet bezbednosti. Drugo, ovo je pre svega bio test za Rusiju i Rusija ga je uspešno položila. Rusija je pokazala Kontakt grupi da može da kontroliše instituciju čiji je ozbiljan finansijer, ali videćemo kakav će taj test biti u Evropskom parlamentu, što vrlo brzo sledi. Dakle, sad će sve evropske institucije raspravljati o Kosovu, jer je cilj vrlo jednostavan - proveriti raspoloženje evropskog javnog mnjenja, jer Evropskoj uniji je suđeno da u narednim godinama nastavi finansiranje Kosova, a što je za njih još rizičnije, da preuzme upravljanje nad Kosovom.
B92: A kakva je, gospodine Janjiću, Vaša procena? Maločas ste rekli da današnja sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope pokazuje da ima zemalja koje nisu spremne da bezuslovno prihvate koncept nezavisnosti kao najbolje rešenje. Šta u tom smislu po vašoj proceni znači u rešavanju statusa, trajnog statusa Kosova, koliko je važan faktor to nezadovoljstvo koje se nazire pojedinih zemalja, poput Španije, Kine, Rusije, koliko je to realan osnov za jedan, kako da kažem, kopernikanski obrt u percepciji budućnosti Kosova koji se nudi u Srbiji, doduše samo u Srbiji?
Janjić: Vidite, do obrta može samo da dođe ako Beograd ponudi ubedljive argumente da je sposoban da bude partner Evropskoj uniji i Americi i Rusiji u upravljanju krizom na Kosovu. To je prvo, drugo, da pokaže da je sposoban, da ima program, da ima kontakte sa Albancima, da je jednostavno sposoban da reintegriše Albance u život Srbije. Ako on to ne pokaže to će samo biti mogućnost, i ovo što Španija i drugi, oni to naravno rade zbog svojih interesa i svojih strahova i naravno, zbog principijelnih stavova. Ali da biste vi te strahove i principijelne stavove obrnuli u vašu korist, u korist ideje koju Beograd zagovara, Beograd mora da uradi nešto da pokaže da mu je stalo do toga kakav će biti status i Srba, ali i Albanaca.
B92: Da li to Beograd radi? Maločas ste rekli da Beograd potcenjuje evropske institucije.
Janjić: To ne radi dovoljno. Kad sam rekao potcenjuje njihov značaj znači da nije se pripremao, to je kampanjski odrađeno, delegacija je instruirana, oslonila se na rusku snagu i dobro, sad je dobro prošla. Ali znate šta, kad dođete pred Evropski parlament tamo nema Rusije, šta ćete onda? Ali ovo drugo, da li je Beograd ubedljivo pokazao da može da promeni politiku prema Kosovu - nije, u tome je problem. Niti je Ahtisari položio svoj ispit, jer nije uspeo da dovede strane do dogovora, niti je Beograd svojim ponašanjem ubedio, ne Albance, Albance ne treba ubeđivati, ali bilo bi dobro i njih, ubedio one spolja, Kontakt grupu, da je sposoban, jer nije ni postavljao pitanja zajedničkih institucija. Beograd se fokusirao u pregovaračkom procesu, što je takođe razumljivo, ali nije dovoljno, na položaj Srba, na zaštitu interesa Srba i na indirektan način zaštitu interesa države Srbije i to samo u domenu teritorijalnog integriteta.
B92: Gospodine Janjiću, gospodin Ahtisari, specijalni izaslanik generalnog sekretara za Kosovo će u petak obavestiti članove Kontakt grupe o svom predlogu, svom planu, svojoj viziji. Pitanje je da li se tu radi o viziji budućeg ili viziji konačnog statusa Kosova, to je moje pitanje za Vas i drugo, šta nam možete reći, koja saznanja imate koja biste mogli da podelite s nama, jer činjenica je i poznato je da nije sve nepoznato u tom planu i u onome što će gospodin Ahtisari predočiti Kontakt grupi, što će u nekom relativno bliskom periodu vremena biti na stolu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Janjić: Prvo, oko tih velikih tajni, znate kako to u životu biva s velikim tajnama, onda kad se otkriju vi kažete - pa, to je banalno, ja sam to znao. Dakle, nema tu nikakve velike tajne, taj papir je sastavljen od dva segmenta, od onoga što se zaista dešavalo u Beču i što mi znamo onoliko koliko nam je naša delagacija prenela. Malo ćemo sada više saznati šta se tamo dešavalo, znači, rezultati tih pregovora su prikazani, klasifikovani i date su preporuke koje su uglavnom komentari koje su na kraju tih sednica iznosili Rohan, Ahtisari, uglavnom je Rohan predsedavao i Lene i tako dalje. Znači, tu ništa novo nema, i postoji ono što ja nisam imao priliku da vidim...
B92: Oprostite na digresiji, ništa novo nema za koga, za Vas ili za građane Srbije? Da li smo mi obavešteni o svemu onome što se događalo i način na koji se događalo?
Janjić: Nema ništa novo u smislu da ima puno nepoznatog za građane Srbije, ali ništa novo u smislu činjenica. Reći ću vam posle nešto oko činjenica i javnosti. I drugi deo, ono što se zove predlog na kraju, to naravno niko nije imao priliku da vidi osim najužeg kruga, uvek se ostavi prazno, ali tu se negde otprilike Ahtisari kreće oko onoga što je Amatova komisija predložila, našoj javnosti saopštio Goran Svilanović pa su se svi ljutili na Gorana jer je doneo lošu vest. Dakle, to ima to, ali bez famoznih ključnih negativnih reči, tako se barem kaže, neće biti ni reči teritorijalni integritet, ni suverenitet, ni nezavisnost.
B92: Ali, hajde, molim Vas, da samo zavirimo u pojedinačne tačke i pojedina pitanja tog plana. Kakav je suverenitet Kosova i Vlade na Kosovu?
Janjić: Tamo ništa ne piše osim što piše da će se sve nadležnosti preneti.
B92: Dakle, sve se nadležnosti prenose.
Janjić: Prenose se sa UNMIK-a, jer UNMIK zatvara vrata.
B92:.Sa UNMIK-a na Vladu Kosova?
Janjić: Na vlast, na institucije Kosova.
B92: Kakva je međunarodna pozicija Kosova prema tom predlogu?
Janjić: Da završim taj deo. Samom tom činjenicom prenosa to više nisu privremene institucije privremene samouprave, one postaju kosovske institucije. Drugo, samom tom činjenicom znači da ustavni okvir Hekerupov nije dobar, jer nema UNMIK-a koji ima rezervisana prava, nego će se verovatno doneti novi Ustav, što ne stoji kao preporuka, ja barem nisam video. Drugo, sama ta činjenica proizvodi mnogo, mnogo posledica. Na primer, jedna od tih posledica je da će to što piše u tom Ustavu uraditi kosovske institucije pod nadzorom Evropske unije respektujući pregovore u Beču, znači, Ahtisarijev papir.
B92: Ali ne nadzorom Beograda i beogradskih vlasti.
Janjić: Beogradova prilika je bila u Beču.
B92: Dakle, mogli bismo reći i zaključiti da će Kosovo moći da bude u najmanju ruku član brojnih međunarodnih institucija.
Janjić: Izrekom Monetarnog fonda i Svetske banke i tvrdi se da...
B92: Savet Evrope, recimo.
Janjić: Za ove dve tvrdi se da je postignuta saglasnost s Beogradom pre godinu i po dana, s glavnim pregovaračima, ja to ne znam.
B92: Šta je s drugim međunarodnim institucijama?
Janjić: Postoji opšta formula o pravu učešća u međunarodnoj komunikaciji, međunarodnim organizacijama i izričito da nije članica Ujedinjenih nacija.
B92: Dakle, to je jedini praktično, jedini izričit stav koji bismo mogli uzeti kao nešto što je oduzimanje potpunog suvereniteta Kosova kao samostalne države.
Janjić: Vidite, u jednom klasičnom konceptu koji je ovde u igri u Srbiji i uopšte u mišljenju naše pregovaračke ekipe, nezavisnost je ustvari međunarodno državno pravni status. Ona je ona, kako bih rekao, oblanda na suverenost. Suveren je onaj ko funkcioniše, ko kontroliše teritoriju. Dakle, Kosovo ne može biti do kraja suvereno, prvo što, i po tom papiru se vidi, ostaje KFOR, Srbi imaju visoku autonomiju. U nekim funkcijama potpuno izmiče to horizontalno organizovanje obrazovanja, školstva, zdravstva, ono ide i uz saradnju sa Beogradom vertikalnim vezama, dakle, nije pod suverenitetom Kosova, može kroz neke detalje to da se probije, ali to je kasnije. Na primer, potpuna autonomija crkve, manastirskih zajednica, kulturnih objekata i onih naselja oko njih, koje takođe ne spadaju pod kontrolu kosovskih institucija. I to je sad ta razlika, znate, pitali ste između buduće ili konačne... Ahtisari govori o budućem statusu koji je po definiciji privremen. Konačni status znači članstvo u Ujedinjenim nacijama. Sećate se Crne Gore, bio je referendum, onda je otišao Filip Vujanović, govorio, primili ga, digli zastavu, to je konačni status.
B92: Dobro, dakle, mi sad govorimo u ovom trenutku o budućem statusu koji se od konačnog razlikuje ne po stepenu suvereniteta, Kosovo će biti suvereno onog trenutka kada UNMIK preda vlast kosovskim organima, ako dobro razumem.
Janjić: Ne, ne, zaboravili smo da kažemo jedan deo, umesto UNMIK-a dolazi Evropska unija oko koje, u verziji koju sam ja video, upotrebljavaju se dva termina - monitoring i nadziranje, znači posmatranje i nadziranje, i tu je sad borba, jer bi Albanci da sklone ovo nadziranje. E, tu mogu da budu zadržane i nadležnosti u oblasti na primer vojske i odbrane, i drugo, ostaje KFOR, i treće, u svakom od tih segmenata, na primer decentralizaciji, predviđa se da se proces vodi pod nadzorom ili monitoringom Evropske unije. Znači, sve dok se ne donese zakon o lokalnoj samoupravi i ne naprave izbori na kojima učestvuju i Srbi, Evropska unija drži kontrolu nad tim segmentima.
B92: Drugim rečima, ako bismo pojednostavili, da li bismo mogli reći - da, potpuna suverenost osim jedne tačke, to je članstvo u Ujedinjenim nacijama? Sve drugo...
Janjić: Ne, ja bih ovako rekao ako mogu to da pojednostavim - do sada je Kosovo bilo defakto nezavisno od Srbije, ono sad dobija i pravni put da se osamostali. Da li će biti nezavisno to zavisi od mnogo faktora, koliko će trajati ovaj period nije definisano. Ne znam da li je to dobro ili loše, i treće, kako će se završiti taj period budućeg takođe nije definisano, takođe ne znam da li je dobro ili loše, ali je dokument takav da u krajnjoj liniji ne morate menjati Rezoluciju 1244, ako to bude na primer potreban ustupak Rusiji, cela stvar se može završiti i jednom rezolucijom ili drugačijim nekim dokumentom u kome se odobrava zatvaranje misije Ujedinjenih nacija.
B92: Očigledno je da će Rezolucija Ujedinjenih nacija biti veoma važna i ja ovde ispred sebe imam izjavu gospodina Terija Dejvisa, generalnog sekretara Saveta Evrope, koji je rekao- uvek ću braniti teritorijalni integritet zemalja članica, osim ako ne postoji drugačija odluka Ujedinjenih nacija, što sugeriše da se kompletna priča o međunarodnom pravu može promeniti pristupom, može promeniti samo ako se donese drugačija rezolucija. Je li to ispravan zaključak, gospodine Janjiću?
Janjić: Pa, da, rezolucija je međunarodno pravo, to je pravo, znači to je zakon. Ja sam hteo da pojasnim, gledaocima možda može biti nejasno šta sad to znači. To, ako bih ja sad citirao Mortona Abramoviča, koji sigurno ne spada u ljude koji ne vole Albance, ako sad možemo da govorimo tim jezikom, onda je on rekao da je status takav da će Albanci morati da se strpe i odreknu od nezavisnosti odmah u ime demokratije, da moraju ojačati demokratiju, a da će Srbija morati da napravi ustupak u ime svog razvoja i bezbednosti, u smislu ostvarivanja punog suvereniteta. Dakle, to je jedno prelazno stanje, a nema garancije u kom će se ono pravcu razvijati.
B92: Gospodine Janjiću, specijalni izaslanik gospodin Ahtisari danas je u Savetu Evrope izjavio da će njegov predlog biti fer i izbalansiran, pitanje je naravno šta to znači u njegovom pojmovniku. I rekao je još nešto što je, čini mi se, od veoma velike važnosti za Srbe koji žive na Kosovu imajući u vidu uslove u kojima danas žive, a to je da će predlog koji će izneti Kontakt grupi snažno biti fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog društva. Koliko, sa kakvom uverljivošću, odnosno kolika je uverljivost koju mi treba da primimo ovih namera gospodina Ahtisarija specijalnog izaslanika, ako imamo u vidu da sve to o čemu on govori ni do sada UNMIK i ne znam koliko desetina hiljada vojnika i civila, uprava i naravno, albansko građansko društvo, nisu uspeli da ostvare. Prosto nisu uspeli da ostvare osnovne i normalne i bazične uslove za život svim manjinama na Kosovu.
Janjić: Dakle, ne moramo uopšte da verujemo u njegove namere, ono što je na papiru, tu ima dosta toga zaista koje potkrepljuje ove reči, ne fer i balansirano, nego puno mehanizama zaštite manjina i Srba. Rekao sam, horizontalne veze, kulturna autonomija, nasleđe i pošto će oko tog njegovog papira biti još rasprava, sad koristim priliku da zamolim beogradski tim da ne bude nervozan kao što je sada i da iskoristi da popravi šta se popraviti može. Može se još dosta toga dobiti u pravu opština na povezivanju u regionima u gradove.
B92: Sve ono što u Beču srpski tim nije uspeo da ostvari?
Janjić: Sve što su propustili, evo, sad možda mogu zato što je okvir takav da može to da se uradi i mislim da je sad jako važno, pošto će ekonomska pitanja itekako da se i pre usvajanja njegovog izveštaja i posle raspravljaju, jer biće pregovora i posle. Trajaće taj proces takozvanog budućeg statusa, biće tu i pregovora i sukoba i dosta toga. Dakle, da se to popravi šta se popraviti može. E, sad, drugi nivo na koji ste vi ukazali, šta je stvarno u životu, e, tu je taj veliki problem. Zašto Srbi ne veruju - zato što se osećaju ugroženim. Nekad su oni realno, bezbednosno ugroženi, a nekad imaju osećaj ugroženosti i to je jedna stvar koju moraju da reše albanska većina i međunarodna zajednica koja tamo upravlja. Ako oni to ne uspeju da reše sve su ovo prazne proklamacije. S druge strane, zašto se Albanci boje - zato što još uvek veruju da će neka vojska da dođe iz Srbije da hapsi, da ubija i tako dalje. Taj deo takođe njima mora da objasni NATO, da je NATO dovoljna zaštita. Tako da, moram da kažem, ubedljivosti nema, zato što postoje strahovi, podozrenja, iako postoji u konkretnom životu puno toga što je normalizacija, i kontakata i posla i povratka, ali generalno, to su dve zajednice koje žive u strahu jedna od druge, pogotovo Srbi, u nepoverenju u odnosu na Albance i u enklavama.
B92: Koliko će, u najkraće, ako uopšte ukratko to možete da procenite, biti snažna i velika politička i društvena trauma našeg društva, dakle, Srbije kada se suočimo s tom novom realnošću koja izvesno dolazi kad je u pitanju Kosovo?
Janjić: Pa, ne bi bilo dobro ako bude traume, ako bude frustracije, ali ona nije isključena ne zbog rezultata i papira, nego zbog načina kako javnost nije pripremljena. Verujte, sve ovo što tamo piše i mnogo više mogli smo dobiti 2004. na naš zahtev, i to je taj problem, kad promašite istorijski period onda vam se dođe do one situacije koja je bila i sa Crnom Gorom. Da su građani jednostavno Srbi imali gorak ukus što su dobili svoju državu Srbiju. Dakle, to je to što ja vidim kao problem, ali nikakva drama se dogoditi neće, objektivno neće. Da li će političari manipulisati da bi delovali kao heroji koji su nas od nečeg spasili, to je druga stvar, jer će prvo pregovaranje i o Ahtisarijevom papiru trajati do maja, pa rezolucija do kraja godine, pa primena toga. Dakle, biće tu još Ahtisarija, ali bojim se biće još i nasilja.
B92: U redu, da iskoristim Vaše prisustvo, da Vas zamolim za odgovore na pitanja koja su vezana za upravo završene izbore. Kako ste videli rezultate republičkih parlamentarnih izbora, da li je za vas bilo iznenađenja? Šta je po Vašoj proceni ključna poruka birača u Srbiji u ovom trenutku?
Janjić: Pa, svi smo imali neke privatne i službene prognoze i analize. Ja sam zadovoljan samo granicama margine, osim što imam negativno iznenađenje kod narodnjaka takozvanih, očigledno pad DSS-a za nekih značajnih četiri do pet posto. I za mene je iznenađenje bio SPS, preko cenzusa, sve drugo je očekivano. Ono što je posebno dobro, a takođe je bilo očekivano, to je manjine, jer je jednostavno bio prirodni prag i oni su ga prešli i mislim da je time jedan važan korak učinjen. Naravno da se ljudi bave važnijim stvarima, njima važnijim, ko će da bude premijer i ostalo, ali sa stanovišta stabilnosti Srbije to je vrlo dobar pokazatelj.
B92: U kojoj meri, gospodine Janjiću, na to o čemu govorite utiče jedna činjenica koja nekako prolazi u tišini, čini mi se da je veoma značajna, to je prvi put, ako se ne varam, posle 16 godina učešće Albanaca s juga Srbije u jednom izbornom ciklusu. Oni su ostvarili i jednu poziciju, jedan mandat u republičkom Parlamentu. Koliko je to u smislu stabilnosti i demokratičnosti srpskog društva značajno, imajući u vidu sve uslovnosti poput te recimo da su na izborima, što se Albanaca tiče sa juga Srbije, učestvovale dve od četiri albanske partije?
Janjić: Vi ste u pravu da kod nas se najmanje raspravlja ono što se spolja najviše zapaža. Prva stvar koja se spolja izuzetno pozdravlja i hvali to je da su Romi prvi put u Evropi na direktnim izborima ušli u jedan Parlament, što izuzetno popravlja ugled Srbije i nju svrstava kao što ste videli najnovije izveštaje Fridomhausa i druge, u najviši prag poštovanja ljudskih prava, što ne mora u realnosti da bude, ali je to. I drugo, učešće Albanaca, dve stranke Albanaca s juga Srbije se smatra značajnim momentom u domenu bezbednosti i demokratizacije. Prvo, stabilizacije juga Srbije, to jeste doprinos stabilizaciji, drugo, demokratizacije ne samo Srbije nego i Albanaca. Naravno, tu se primećuje ta pozitivna strana koja je za pohvalu i primećuju se dva rizika. Prvi rizik je kako će Beograd odgovoriti, i zaista, mi svi znamo da će ova Vlada biti sastavljena od DSS-a, DS-a i G17 Plus i manjina. Ja molim ove glavne lidere da govore i manjina, kad će ih već imati. DS ih ima i na svojoj listi i biće i ovih sa direktnih lista. Znači, to će sa stanovišta kompozicije Vlade biti vrlo demokratska, ali rizik je ukoliko se ne iskoristi učešće ovih Albanaca, iako je većina bojkotovala, nije izašla, da se zapravo počne, ono što se kaže, uključivanje Albanaca u srpske republičke institucije. I drugi rizik koji mi moramo da ipak primetimo, to je da one partije koje su nastale iz oslobodilačke vojske takozvane za jug Srbije, da one nisu učestvovale i da su dosta aktivno sprečavale učesnike u kampanji, što znači da je otvorena mogućnost i za rizik. Beograd treba da priđe i tim strankama tako što će pokazati pre svega da poštuje tu činjenicu i da je spreman da uključi Albance u odgovornost za stanje u opštini.
B92: Koliko će teško po Vašoj proceni ići formiranje nove Vlade? Da li možete da zamislite tako, a da na premijerskom mestu ne bude Vojislav Koštunica? Šta bi nalagala politička logika, ne kažem i interesi u određenom trenutku, da li je po Vašoj proceni pretnja eventualna novim izborima koja se ne retko pominje, realna recimo, u situaciji u kojoj DSS ne bi podržao Vladu u kojoj gospodin Koštunica ne bi bio premijer?
Janjić: Pa, makar ja mogu svašta da zamislim, pa mogu da zamislim i to, ali je prosto nemoguće. Ima samo dve opcije - Koštunica ili ponovljeni izbori, ali videli smo da je Koštunica izjavio Solani da će ući u koaliciju. Dakle, ja verujem da će se naći balans, to je vrlo rešiv problem, ali unutar partija mora da se zapravo...
B92: Nisam Vas razumeo, Vi ne možete da zamislite Vladu u kojoj on neće biti premijer?
Janjić: Mogu svašta da zamislim, ali mislim da ovde ima samo dve opcije, Koštunica ili ponovljeni izbori.
B92: Ne vidite mogućnost da premijer bude mandatar iz Demokratske stranke, a da Demokratska stranka Srbije učestvuje u Vladi, ali da nema mandatara?
Janjić: Ne, ja mogu da vidim i mogućnost u kojoj Koštunica predlaže Dinkića i nudi Tadiću podršku parlamenta. Takođe i najnovija ideja da Tadić bude premijer, ima raznih kombinacija, sve je u Srbiji moguće osim jedne stvari, a to je da ljudi to urade onako relativno efikasno, da se ne maltretiramo.
B92: Ako bi se scenario novih izbora dogodio, ko bi po Vašoj proceni bio najveći gubitnik, imajući u vidu da ne bi u tom slučaju bila podjednako velika odgovornost na strani Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije? Imajući u vidu, kažem, izborne rezultate.
Janjić: Pa, mislim prvo da bi veliki gubitnik bio ugled Srbije, on nije nešto visok, a od partija verovatno Demokratska stranka i Liberalno demokratska koalicija i to je ono što neke motiviše da blokiraju proces.
B92: Uprkos tome što imaju najjače, najbolje rezultate u demokratskom bloku?
Janjić: Da, to je tako nažalost u životu, zato što oni treba te rezultate da ponove i drugo, zato što bi verovatno došlo do jedne nove prekompozicije. Ne zaboravite da kad vi ponavljate izbore da su mnogi na vas ljuti, svejedno da li ste u radikalnoj stranci ili u Demokratskoj, zašto niste našli kompromis, zašto niste ušli u vlast, zašto ja moram ponovo da rizikujem.
B92: Dakle, Vi smatrate da bi veći gubitnici bili oni koji su ostvarili najbolji rezultat na izborima?
Janjić: Ili da kažemo pozitivno, ja potpuno ne sumnjam u to da Demokratska stranka razume svoj interes i da Demokratska stranka ima dovoljno kapaciteta da postigne dobar dogovor i da mi dobijemo vrlo kvalitetnu Vladu. Verujte, kad pogledate imena koja su u igri, to je odlična Vlada.
B92: Zašto ne bi dali premijera, oprostite?
Janjić: Pa, ne znam. Vidite, kad bi mene pitali, ja ne znam zašto, ali jednu stvar znam, da trenutna situacija je takva da je Koštunica premijer i da on ima da izgubi ako ne dobije ništa drugo, a drugo, da mu partija ima silazni trend glasački i da je za njega vrlo rizično da ostavi partiju bez pristupa izvršnoj vlasti, a to znači fondovima, resursima i medijima. Dakle, vrlo rizično i još jednu stvar znam...
B92: Zar to ne ukazuje da bi možda Demokratska stranka Srbije bila veći gubitnik na ponovljenim izborima?
Janjić: Ne, sad ću da vam kažem zašto ne, jer već u julu počinje kampanja za lokalne izbore, Vojvodinu i predsedničke, ona bi mogla ponovo da stavi Tadića u problem - hoćeš s nama ili protiv nas, a dotle da pokuša da se obnovi.
B92: Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili. Prijatno.
