Izvor: B92, 10.Avg.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema nestašice, poskupljenje blizu
Beograd -- Na tržištu nema nestašice lekova domaćih proizvođača, ali se do kraja avgusta očekuje promena cena lekova zbog porasta kursa evra, saopštavaju proizvođači.
Zamenica predsednika grupacije domaćih proizvođača lekova Slavica Radović je rekla da se nestašica lekova ne očekuje jer postoje lekovi na lageru.
Radovićeva je istakla da je srpsko tržište uvozno zavisno, tako da će u narednom periodu verovatno biti problema sa uvoznim lekovima, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne očekuje da će ta nestašica biti većih razmera.
Ona je dodala da domaća farmaceutska industrija očekuje usklađivanje cena lekova sa rastom kursa evra.
Za sada proizvođači lekova još čekaju odgovor Vlade Srbije po pitanju korekcije cena lekova koje bi trebalo da se usklade sa rastom vrednosti evra.
Nadležnima je pre oko mesec i po, kada je evro bio oko 104 dinara, predat zahtev da se cene povećaju za 4,7 odsto, a u međuvremenu je rast evra još više devalvirao cenu leka formiranu prema kursu od 99,65 dinara.
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje tvrde da za sada nema nestašice i navode da je potpuno logično da uvoznici u Srbiju uvoze onoliko lekova koliko je potrebno, odnosno da ne stvaraju zalihe zbog jačanja evra.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović podseća da cenu lekova određuje Ministarstvo zdravlja u dogovoru sa Ministarstvom trgovine.
Apotekari smatraju da je bolje sprečiti nego lečiti, odnosno da je bolje na vreme pričati o korekciji cene lekova da bi se izbegla nestašica.
Najveći promet proizvođači lekova ostvaruju preko pozitivne liste lekova, a potrošnja lekova stalno raste. Lane je izdato čak pet miliona lekova više nego u prethodnoj godini.
Svaki od 4,3 miliona osiguranika u Srbiji, koji su prošle godine koristili lekove o trošku zdravstvenog osiguranja, u proseku je podigao po 20 kutija lekova.
"Činjenica je da većinu lekova sa pozitivne liste, koji se izdaju o trošku osiguranja, plaćamo 10 do 20 odsto ispod maksimalne cene koju je odobrila Vlada Srbije", kaže Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
"I do sada se u praksi dešavalo da proizvođači traže poskupljenje, ali su kada ga dobiju spremni da lekove prodaju ispod cene koju je odobrila Vlada. Mi se trudimo da plivamo i nije nam interes da zbog niske cene nema lekova na tržištu, ali, opet, gledamo da ih što jeftinije platimo", objašnjava ona.
Vukajlovićeva kaže da su kriterijumi za stavljanje leka na pozitivnu listu takvi da stimulišu konkurenciju.
"Čim ima konkurente, proizvođač je spreman da obori cenu leka i zahvaljujući tome smo prošle godine uštedeli 8,5 milijardi dinara. Samo na 15 citostatika ušteda je 600 miliona dinara".
Nestašica pojedinih citostatika (fluororucila, vinkristina, vimlastina, metotroksata) u njihovim rafovima za privatne apotekare je "signal da ovih lekova u bolnicama nema, ili da su zalihe pri kraju".
"Imamo skoro sve citostatike", kaže dr Dušan Mileusnić, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
"Nabavka lekova ide po planu, dešava se da nekog citostatika nema par dana, ali većih nestašica nema."
