Izvor: Politika, 08.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema nacionalnog, ima političkog pomirenja

„Pomiriteljski” dokument se zove „deklaracija o političkom pomirenju” i odnosi se samo na odnos između dve stranke – SPS i DS

Čekajući nacionalno pomirenje koje je predsednik Srbije Boris Tadić najavio par dana posle majskih izbora i još nekoliko puta u međuvremenu, dobismo – političko pomirenje. Ono će biti ozvaničeno potpisivanjem deklaracije o političkom pomirenju između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, koje bi moglo da se dogodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „svakog časa”.

Ako je neko očekivao da Tadićeve reči da je njegov posao „da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se političke snage 90-ih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da umirimo stanovništvo, tenzije i nesporazume, da teške reči padnu u zaborav i da pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao stabilna i prosperitetna zemlja” (Stara Pazova, 19. maj), znače da će sukobi političara u Srbiji na temu bliske prošlosti potpuno zamreti, bio je preveliki optimista. Na dugo godina zavađenoj srpskoj političkoj sceni za nacionalno pomirenje ipak je potrebno – više od dvoje.

Srpska radikalna stranka ostavljena je van ovih novih tendencija i kao takva, i dalje podesan, iako možda ne i voljan, predstavnik mračnih 90-ih. Za klimu opšteg pomirenja, uz to, neophodan je mir i među Bošnjacima iz Sandžaka, koji se nekako složiše oko zajedničkog učešća u republičkoj vladi, ali ne i oko vlasti u Novom Pazaru.

Tadić je upornim insistiranjem na nacionalnom pomirenju, ipak, uspeo da zbuni i predstavnike opozicije. Čedomir Jovanović i Vladan Batić su prilikom izbora nove vlade prekjuče, recimo, bili začuđeni što o tome nema ni reči u ekspozeu mandatara Mirka Cvetkovića i tražili da im se objasni šta to tačno znači, ko se tu s kim miri i zbog čega. Od Cvetkovića su dobili sledeći odgovor: „Želim pre svega da kažem da mi, prvo, nije poznato to nacionalno pomirenje, govori se o političkom pomirenju. Drugo, ovde se radi o ekspozeu koji je programski dokument jedne vlade, a to političko pomirenje, koliko mi je poznato, biće dokument između dve političke stranke”.

Tadić je u maju (nakon što su izbori pokazali da nove vlade nema bez koalicije SPS–Partija ujedinjenih penzionera Srbije–Jedinstvena Srbija) rekao da je Srbiji potrebna socijalno odgovorna vlada, formirana na bazi nacionalnog pomirenja, a na Glavnom odboru DS-a početkom juna, zatraživši podršku za formiranje vlade sa koalicijom okupljenom oko SPS-a, istakao da dve stranke moraju da naprave istorijsko pomirenje u cilju ostvarivanja bolje budućnosti za građane.

„Zaboravite na bivše sukobe! Stegnite ruku onima sa kojima ste se sukobljavali devedesetih godina i zajednički nađite rešenje za bolju budućnost! Ako to ne budete uradili imaćete problem sa mnom”, poručio je Tadić svojim partijskim saradnicima.

Izvesno je da se „pomiriteljski” dokument naziva „deklaracija o političkom pomirenju”, a šta ona tačno sadrži čuva se u strogoj tajnosti do potpisivanja zbog, kako smo čuli u vrhu SPS-a, mogućnosti zloupotrebe u interpretaciji. Ali, i bez ovog „papira”, sam život daje neke odgovore. Zajednička vlada je formirana, a i Boris Tadić je preksinoć bio specijalni gost na slavi Končareva, rodnog sela Dragana Markovića Palme, lidera JS, koji je organizovao za tu priliku kik-boks meč svojih „Tigrova” sa borcima Kazahstana, ali i koncert estradne zvezde Seke Aleksić. A pre samo dve godine, kada se Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a, pojavio na jednom kik-boks turniru u Jagodini, Marković je rekao da je to kao da je došao na parastos Arkanu. Bio je to praktično njegov odgovor na komentare iz DS-a (i Šutanovca, ali i Dragoljuba Mićunovića) da je Demokratska stranka Srbije, sklapajući koaliciju sa JS (iako preko Nove Srbije), praktično postala nastavljač Arkanove politike. Marković je, da podsetimo, bio potpredsednik Stranke srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana do 2004. godine kada je osnovao JS, a bio je i zaslužan za dovođenje Svetlane Cece Ražnatović, druge velike estradne zvezde, na koncert koji je za prošlogodišnju Srpsku novu godinu „narodnjačka koalicija” upriličila za Beograd, a što su iz DS-a onoliko kritikovali.

Navodeći Tadićeve reči da je savez DS-a i SPS-a politička neophodnost koja će voditi ka nacionalnom pomirenju, jučerašnji „Njujork tajms” prenosi da su neki liberali na Zapadu i u Srbiji uznemireni političkim brakom prozapadnih demokrata i bivših nacionalista koji su doprineli da Balkan uroni u ratnu dekadu.

A kako ovaj savez („neverovatan” po „Njujork tajmsu”) doživljavaju članovi dve stranke? Sudeći po rečima naših sagovornika, narodnih poslanika DS-a i SPS-a, reklo bi se da su svi svesni neophodnosti saradnje, prihvatajući je kao nešto što se pre ili kasnije moralo dogoditi. Prema mišljenju većine njih, saglasnost o pomirenju ipak neće značiti automatski pad svih barijera među njima, a naročito neće značiti zaborav prošlosti, i za neke od njih lično pružanje ruke pomirenja neće biti tako jednostavno.

Boško Ristić, koji je i član Predsedništva DS-a iz Niša, kaže da je za njega u ovom slučaju ipak reč o pomirenju između dve partije koje formiraju novu vladu, ali da je to bitno i za njihove „simpatizere i za građane Srbije koji su umorni od stalnog čeprkanja po prošlosti”. Navodeći da iznosi lični stav, Ristić ocenjuje da srpsko društvo traži osnovu za nastavak reformi i da u njih mora da se uključi što više građana Srbije i političkih subjekata. „Mi želimo da pravimo sporazum o isključenju ekstremizma, oni u svojim redovima, mi u našim. I da se spojimo na osnovu programskih sličnosti između DS-a i SPS-a koje su evidentne, jer obe stranke su socijaldemokratske orijentacije, što znači da se borimo za socijalno odgovorno društvo. Ukoliko bi stavljali u prvi plan ono što nas je razdvajalo u prošlosti, onda bi reforme bile dovedene u pitanje”, zaključuje Boško Ristić.

I njegov partijski kolega iz Užica Miroslav Martić podržava ideju pomirenja sa socijalistima, iako je, kako ističe, 5. oktobra predvodio Užičane koji su išli na demonstracije u Beograd. Na pitanje da li ovo pomirenje shvata kao političko ili nacionalno, on kaže da „ono u ovom momentu ima više politički značaj i težinu”, a sve u cilju toga da se u Srbiji postigne politički konsenzus između stranaka koje su evropski orijentisane.

Martić kaže da uspostavljanje novih odnosa sa SPS-om može biti problem za ljude i iz DS-a i iz SPS-a. „Nije lako prevazići suprotnosti i sukobe koji su postojali godinama, ali jednostavno Srbija nema drugog rešenja. Između te opcije i opcije da i dalje budu prisutne političke tenzije, bolje je da se napravi pomirenje. Između dve loše varijante birate onu koja je bolja i za koju su se opredelili građani Srbije na glasanju”, objašnjava Martić.

Za Dušana Bajatovića, predsednika vojvođanskog ogranka SPS-a, pomirenje sa demokratama prilika je da „najzad krenemo u budućnost”.

– U ovom momentu to je jedna vrsta političkog pomirenja dve stranke, ali mi pozivamo i sve druge da učestvuju u kreiranju nacionalnog pomirenja – ističe Bajatović.

Prema njegovim rečima, saradnja na lokalu između dve partije postojala je i ranije, ali je ovog puta reč o „stvaranju svesti kod ljudi da Srbija mora da obezbedi svoju budućnost”. „Jedan od elemenata je nacionalno pomirenje, o kome se govori još od 90-ih godina, ali su ti projekti bili neuspešni, nisu došli do svesti građana, a nisu ni zanimali političku elitu, jer je ona imala više interesa da insistira na podeljenosti društva, kako bi sprovela svoje interese”, ocenjuje Bajatović, a na pitanje da li bi sada došlo do pomirenja da SPS nije bio neophodan DS-u za formiranje vlade, on kaže da ne želi da razmišlja na taj način, te da je do toga moralo i trebalo da dođe pre ili kasnije.

I njegove partijske kolege, Zoran Bortić iz Šapca i Miletić Mihajlović iz Petrovca, pozdravljaju dogovor o pomirenju. Za Bortića pomirenje između DS-a i SPS-a treba da posluži kao inicijalna kapisla za pomirenje svih na političkoj sceni. „Kratkoročno gledano, mislim da će biti malo teže, moramo svi iznalaziti snage i imati širinu da prevladamo lične animozitete i netrpeljivosti. Ko to ne može, nije za ovaj posao. A što vreme bude više odmicalo, i građani Srbije videće da samo to donosi prosperitet Srbije, razumeće poruku DS-a i SPS-a”, kaže Bortić.

-----------------------------------------------------------

Sedam godina nepoželjna koalicija DS-a i SPS-a

Milan Vučković, poslanik DS-a iz Kraljeva, kao i njegove kolege sporazum sa socijalistima shvata kao političko pomirenje između dve stranke. „Doskora smo imali na snazi odluku Glavnog odbora, negde iz 2001. godine, da se ne ulazi ni u kakve koalicije sa SPS-om. Nismo ih doživljavali kao neprijatelje, nego jednostavno kao pripadnike političke stranke sa kojom je nemoguće praviti vlast na bilo kom nivou i imati partnerske odnose. Budući da je naš GO pre izvesnog vremena doneo odluku da možemo u koalicije sa SPS-om, sasvim je normalan sled stvari da sada dolazi do verifikacije tog političkog pomirenja”, kaže Vučković, ističući da je i konkretno za Kraljevo to važno, zato što znači mogućnost formiranja zajedničke vlasti u tom gradu.

-----------------------------------------------------------

Todorović: Radikali ne bi učestvovali u toj budalaštini

Oni koji su izostavljeni iz ove priče, radikali, smatraju da je reč o – prevari građana. Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a, kaže: „Mi to vidimo kao pomirenje borbe za vlast. Nema razloga da se na takav način rešava sukob na levici. Nema ideoloških i programskih razlika među njima i zato nema nijednog razloga zašto ovo treba da se zove nacionalno pomirenje. To je očigledna prevara građana”, kaže Todorović, dodajući da radikali nikad ne bi učestvovali u toj „budalaštini”.

Biljana Baković - Jelena Cerovina

[objavljeno: 09/07/2008]

Nastavak na Politika...