Izvor: RTS, 10.Jun.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema menjanja uslova otplate kredita
Centralna banka propisaće standarde za poslovanje banaka kojim će se onemogućiti da se menjaju uslovi otplate kredita bez saglasnosti klijenta. Planirani budžetski deficit teško održiv, rekao guverner Jelašić.
Deficit u budžetu Srbije dostigao je na kraju maja 44,2 milijarde dinara, pošto su prihodi bili 231,61 milijardi dinara, a rashodi 275,8 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
Najveći budžetski prihod u prvih pet meseci ove godine ostvaren >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je od poreza na dodatu vrednost - 113,77 milijardi dinara, dok je prihod od akciza bio 38,42 milijarde dinara. Od poreza na dohodak građana ostvareno je 28,14 milijardi dinara, od poreza na dobit preduzeća 15,87 milijardi dinara, a od carina 19,28 milijardi dinara. Neporeski prihodi na kraju maja bili su 13,66 milijardi dinara.
Najveći izdatak budžeta u prvih pet meseci bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 105,47 milijardi dinara, dok su rashodi za zaposlene bili 73,25 milijardi dinara.
Među najvećim rashodnim stavkama su i transferi ostalim nivoima vlasti - 25,89 milijardi dinara i socijalna zaštita iz budžeta - 28,85 milijardi dinara. Rebalansom budžeta predviđeni su prihodi od 649,3 milijardi dinara, a rashodi 719,8 milijardi dinara, dok je planirani deficit oko 70 milijardi dinara.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić najavio je da će Centralna banka propisom urediti standarde za poslovanje banaka kojim će se onemogućiti da se menjaju uslovi otplate kredita bez saglasnosti klijenta.
"Takvim propisom, koji će biti u primeni od septembra, podsticaće se dobri poslovni običaji i utvrditi šta se smatra minimumom standardnih uslova poslovanja koje banke primenjuju prema klijentima", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.
Guverner je objasnio da će banke imati obavezu da za sve vrste kredita preciziraju valutu u kojoj je kredit indeksiran i kurs po kome se obračunava i naplaćuje, kao i iznos i vrstu kamatne stope, obračun kamata, rokove, uslove i način izmene varijabilne kamate tokomotplate kredita.
Ugovorima će morati da se definišu i uslovi prevremene otplate kredita i način obračuna naknade za tu uslugu.
Obaveza banaka biće, kako je naglasio Jelašić, da ti podaci budu dostupni klijentima pre zaključenja ugovora o kreditu, kao i da za postojeće kredite obaveštavaju klijente o izmenama koje moraju da budu u skladu sa ugovorom.
Komentarišući retroaktivno povećanje kamatnih stopa koje nije predviđeno ugovorom, o čemu u NBS stižu žalbe klijenta banaka, guverner je rekao da je to suprotno dobroj, fer i transparentnoj bankarskoj praksi, odnosno da je, zavisno od ugovora, nezakonito.
"Izgovor banaka za povećanje marže na odobrene kredite zbog povećanja premije rizika je neopravdan. Banke su dugoročne pozajamice finansirale iz kratkoročnih izvora", naglasio je Jelašić.
Jelašić je istakao da očekuje da banke uvaže preporuku NBS i retroaktivno promene odluku o povećanju marži i na osnovu toga povećanje kamata na ranije ugovorene kredite.
NBS će, kako je najavio, i dalje davati tumačenja o poslovnoj politici banaka i objavljivati da li i koje banke retroaktivno menjaju marže.
Guverner jr potvrdio da će Centralna banka podržati klijente banaka u eventualnom sudskom sporu za obeštećenje zbog nezakonitog podizanja kamata i menjanja uslova otplate kredita.
Prema računici NBS, imajući u vidu pojeftinjenje zaduživanja u inostranstvu, od kraja prošle godine bilo je jedino opravdano da banke smanje kamatne stope, tako su imale dodatnu zaradu od povećanja marži.
Budžetski deficit teško održiv
Guverner Jelašić upozorava da je već sada izvesno da će Srbija "jako teško" ispuniti kriterijum Međunarodnog monetarnog fonda o konsolidovanom budžetskom deficitu na kraju juna ove godine.
Podsetio je da je prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om Srbija preuzela određene obaveze i ukoliko one ne budu ispunjene, druga tranša kredita od te međunarodne finansijske institucije neće biti automatski povučena, tako da će to biti glavna tema pregovora sa delegacijom MMF-a krajem avgusta.
Guverner je ukazao i da je pored povoljnijeg ambijenta i mera vlade i NBS, ekonomski rast i dalje u negativnoj zoni i pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biće veći od dva odsto.
Jelašić je napomenuo i da oko milijardu evra kredita čeka na povlačenje iz inostranstva, u ukoliko se to ne dogodi u narednih nekoliko sedmica, i ova infrastrukturna građevinska sezona će biti izgubljena.
Guverner je naglasio da je NBS odluku o smanjenju referentne kamatne stope sa 14 na 13 odsto donela na osnovu pada tražnje, uslovljene padom zarada, usporavanjem kreditne aktivnosti i uzdržavanjem od investoranja, kao i na osnovu pada ekonomske aktivnosti, koji nije privremen i deluje dezinflatorno.
Jelašić je ukazao da su inflatorna očekivanja stabilizovana i pored relativno visokog rasta cena u poslednja dva meseca, a smanjen je i pritisak na kurs dinara, posle aranžmana sa MMF-om.
Prema njegovim rečima, potencijalni rizici su što se efekti restriktivnih mera fiskalne politike još ne mogu sagledati, zatim što pad ekonomske aktivnosti i budžetskih prihoda mogu biti niži od planiranih, a rast regulisanih cena može da ugrozi ostvarenje ciljane stope inflacije.
Jelašić je ocenio da će majska inflacija biti oko 1,4 odsto, zbog sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i rasta regulisanih cena, a međugodišnja inflacija u tom mesecu biće oko 8,4 odsto.
U trećem tromesečju ove godine očekuje se znatan pad ukupne inflacije, na 0,4 odsto, a na usporavanje inflacije najviše će uticati pad cena poljoprivrednih proizvoda i usporavanje rasta regulisanih cena, rekao je guverner.
Jelašić je napomenuo i da efekti zamrzavanja zarada i penzija do kraja 2010. godine znače njihovo realno smanjenje za oko 12 odsto, ukoliko inflacija bude po planu, a u slučaju njenog povećanja pad kupovne moći će biti još veći.
Jelašić je naveo i da se kreditna aktivnost banaka prema stanovništvu usporava, a minimalno raste prema preduzećima, kao i da odobravanje kredita uz podršku vlade tek treba da da rezultate.
