Izvor: Politika, 18.Feb.2014, 22:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema ključa za birokratske brave

Da bi sagradio fabriku na izvoru mineralne vode, Radojko Milinković je morao da prikupi 70 dozvola, a kad će stići dozvola za legalnu proizvodnju – ne zna se

Tometino Polje – Moja očevina od 43 hektara je na dve opštine, Gornji Milanovac i Požega. Da bih napravio fabriku, morao sam ići po raznorazne dozvole u oba grada, sakupio sam ih više od sedamdeset, čak i energetski pasoš; valjda ga samo ja posedujem u Srbiji. Još mi neki papiri nedostaju pa da započnem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << legalnu proizvodnju. Nedostaje i dva kilometra puta do fabrike, treba ga asfaltirati. On je na ataru milanovačke opštine, red je da to ona učini. Zakazivao sam i išao u opštinu više puta, ali je ključni čovek uvek bio „zauzet“. Ipak, neću odustati, nadam se da ću uspeti.

Ovim nas je dočekao Radojko Milinković (o čijem problemu je „Politika“ već pisala), građevinski inženjer koji je radio po belome svetu i vratio se u Tometino Polje, selo pod Divčibarama, i sagradio fabriku vode. Radojkova priča je školski primer „stvaranja poslovnog ambijenta“ u Srbiji za „privlačenje investicija“. Lakše je fabriku sagraditi nego dobiti dozvolu (da je samo jedna!) za početak proizvodnje.

– Vratio sam se na očevinu s namerom da podignem plantažu voća. Trebala mi je za to voda, pa sam iskopao bunar. Hajde, velim, da vidim kakva je to voda, pa je iz radoznalosti odnesem na analizu. Moje iznenađenje je bilo veliko kad su i domaće i strane laboratorije utvrdile da sam iskopao pravo blago, da je reč o vodi sa idealnom Ph vrednošću, lekovitom za mnoge bolesti, retkoj među mineralnim vodama. Imam sertifikat i od nemačkog SGS instituta, jednog od najpoznatijih u svetu za ispitivanje pića uopšte – pokazuje nam Radojko papir.

Kakve plantaže, kakvi bakrači! To može da se podiže i na drugom mestu. Ovde je bogomdano za fabriku vode. Radojko ju je nazvao „kristalno polje“. Jedinstven dar prirode. Tako je zaključio Radojko i – fabrika je nikla na brdu iznad sela. Oprema za proizvodnju je nabavljena u Kini, kineski majstori su je i montirali. Želeo je investitor da ugradi domaću opremu, ali su Kinezi bili 12 puta jeftiniji! Radojko je, kad je pročitao ponudu, mislio da se to oni sa njim šale. O efikasnosti i da ne pričamo: našima je trebalo mesec i po da dizajniraju flaše i zatvarače, Kinezima nekoliko sati.

Šta će Radojkova fabrika, kad proradi, značiti za brdsko selo Tometino Polje? Već je banalan podatak da je selo staračko; a koje u nas nije. Ali ima i mladih, ima 17 neženja. A u fabrici pred kućom biće posla za oko 40 radnika, i svaki od njih će dnevno upakovati po hiljadu flaša „kristalnog polja“. Selo bi u ekonomskom i demografskom smislu posve promenilo sliku koja je, decenijama, nevesela. Za ovakvu vodu široko je tržište. Izgleda da ju je lakše proizvesti i prodati nego dobiti dozvolu za rad.

Radojko i dalje mašta i planira: krene li, najzad, kako bi trebalo, nići će u Tometinom Polju i banja po uzoru na slovenačke terme. Zašto ne! Za sada proizvodi eksperimentalno i uporno čeka. Ali, šta čekaju nadležni? Koliko još dugo treba da se čeka dok „kristalno polje“ šleperima ne krene put Evrope?

Boško Lomović

objavljeno: 19.02.2014

Nastavak na Politika...