Izvor: Blic, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema grožđa ni za flašu vina
Nema grožđa ni za flašu vina
SMEDEREVO - Grožđe i vino 'smederevka', po kome je grad dobio ime, nakon dva milenijuma od podizanja prvog vinograda, zauvek su izgubljen brend za Smederevo. Od 2.500 hektara, u smederevskom kraju ostalo je tek 200 hektara vinograda, dok su ostali raskrčeni i zapušteni.
U zlatno vreme, godišnje se ovde proizvodilo 30.000 tona 'smederevke', a sada se ne može nakapati ni za flašu. Proizvodnju ovdašnjeg vina preuzeli su drugi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dok se u bivšim jugoslovenskim republikama slavi i nazdravlja 'smederevkom', jedino u Smederevu domaćini gostu ne mogu da ponude čašu vina poniklog upravo u ovdašnjim podrumima.
Zbog loše državne politike, vinogradari su bili prinuđeni da vade čokot po čokot višegodišnjih zasada, a poslednji kilometarski redovi za predaju grožđa zabeleženi su početkom devedesetih godina. U prošlogodišnjoj berbi, ubrano je oko pet hiljada tona grožđa. Gajbice su otišle iz grada u ruke nakupaca koji plaćaju najbolje. Ovde je ostalo jedva da se iznese na pijacu.
- Loše vođena politika preradnih kapaciteta osnovni je razlog propasti vinogorja. Za predato grožđe seljacima je, umesto novca, davan repromaterijal. Isplate su bile u ratama, a dugovi su se gomilali, pa vinogradari i danas potražuju milionske iznose za neplaćeno grožđe. Zakon o vinu nije dozvoljavao spravljanje ovog napitka u privatnim podrumima i vinogradarima nije ostalo drugo nego da se odreknu jedinog brenda koji smo imali - kaže za 'Blic' Saša Avramović, stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo u Zavodu za poljoprivredu.
U posedu nekadašnjeg giganta PK 'Godomin' ostalo je tek oko 300 hektara vinograda koji godinama ne rađaju.
- Onaj ko ih bude kupio je osuđenik jer bi te vinograde trebalo raskrčiti i podići nove, što je papreno skupo - smatra Saša Avramović, dodajući da se sa preostalih 300 hektara vinske sorte gaje tek na 200, pa grožđa ima jedva da se uveliča manifestacija u njegovu čast, duga više od veka.
Smederevci nisu dokazali staru, dobro proverenu izreku da su vinogradi 'kovnice novca' jer su 30 miliona maraka, koliko je koštalo podizanje smederevskog vinogorja, kako se ispostavilo, bili uzalud potrošeni.
- Svaki od 2.500 hektara koštao je tada 12.000 maraka i sve je propalo. Revitalizacija vinograda više nije moguća, a podizanje hektara sada košta 14.000 evra, te je vinova loza brend samo na papiru. Žalosno je što smo upropastili tradiciju dugu dva milenijuma, pa čak i grozd na grbu grada ne znači ništa, o čemu bi valjalo da razmisle gradski oci - smatra Avramović.
Tako je dva milenijuma nakon što je rimski imperator Aurelije doneo vinovu lozu u Smederevo, ono zauvek izgubilo šansu da grožđe ostane brend grada.
Jelena Ilić
